Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 207

Царица досећа се

Мужу мој. Цар нервозно Ја владам. Ко је онаг Урош Авај! Синиша

Зло је, ако страдам. Кајаћеш се, мржњу што са братом поче.

Цар Имег Синиша гледа победоносно, пошто је намучио Цара. Слог по слог Томанда! Цар До ђавола! Урош Оче! Цар

Шта» Зар и њу лажешг

- Синиша дубоко увређен овим, заузме став и охоло То је љубав права. Он не зна ништа о намерама царевим и погрешно разуме царев гнев

Цар збуњен овом вешћу Царице, прозбори...

Царица и сама збуњена, гледа час у Синишу час у Уроша. Таква вест ме чуди.