Песме и драме / Милутин Бојић

чин Ш

Велики низак трем у лепој резбарији. Предњи део отворен и „одатле пукао видик на далеке висове обучене у маглу. Лево у дну су огромна двокрилна врата, која воде у трпезарију за званична дворска весеља. У предњем плану, с леве стране, још једна врата, мања. Десно у дну врата воде у ходник. Десно ту првом плану степенише, које воде на спрат. Доцно по подне. Скоро ће ноћ. По трему се врзмају многобројни калуђери, плезмићи, стара-и нсва властела, пажеви, дамемн други. У једном углу Никола Бућа прича једној групи.

Була | Верујте, не видех ништа томе слично. Рекоше Петрарка да је име њему. Имао сам част да упознам га лично. Тај се човек просто разуме у свему. Зна грчки, латински, законике давне, У знању се нико с њим борити не сме, Највештије води послове државне, "Свирач је, а кажу чак пише и песме. К'о посланик зимус у Млетке се крену. Дужд је то сматрао као почаст ретку За државу своју. С тог властелу њену И племство по крви, знању и иметку, Позва да почасна пратња њему буде. И док девојке га прате оком смерним Маркизе му кришом своју љубав нуде. А он речима је плаћао бисерним. Кад он збори, тајац влада на све стране. Слушају га госпе и кнежеви седи. Да, он је посланик земље једва знане, „Ја посланик царски — и он више вреди.

1 племић који га је слушао Ретка почаст. Ретка. Тој завидим слави.

„Урошева женидба 14