Песме и драме / Милутин Бојић

210

М. БОЈИЋ

Једна дама Ничег горег нема. Куга цар је зала.

1 племић који с њом говори Краљицу Француске за дан у гроб стави И сахрани равно седам кардинала.

И три сина краља од Француске здроби, И брат Патријархов, византски прваци, Монахиње многе — подлегоше коби, А живи вапију: „Срећни су мртваци“.

Бућа првом племићу Како Кантакузен

1 племић Веле, зло је с њиме. Примиће монашки чин још ове зиме. Лодовико једној групи А наш цар је папу изиграо дивно.

По племић првом племићу Не разумем, што је госпоство вам кивно_1 племић Што» Још гологлавац пита! ПИ племић Рад бих знати_ 1 племић Јер је дворац препун новодошлог гада. П племић увређен Ја сам племић 1 племић Још ће и краљем се звати. Џо племић Што ја да сам гориг

1 племић Нисам за смех сада.