Песме и драме / Милутин Бојић
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
210
М. БОЈИЋ
Једна дама Ничег горег нема. Куга цар је зала.
1 племић који с њом говори Краљицу Француске за дан у гроб стави И сахрани равно седам кардинала.
И три сина краља од Француске здроби, И брат Патријархов, византски прваци, Монахиње многе — подлегоше коби, А живи вапију: „Срећни су мртваци“.
Бућа првом племићу Како Кантакузен
1 племић Веле, зло је с њиме. Примиће монашки чин још ове зиме. Лодовико једној групи А наш цар је папу изиграо дивно.
По племић првом племићу Не разумем, што је госпоство вам кивно_1 племић Што» Још гологлавац пита! ПИ племић Рад бих знати_ 1 племић Јер је дворац препун новодошлог гада. П племић увређен Ја сам племић 1 племић Још ће и краљем се звати. Џо племић Што ја да сам гориг
1 племић Нисам за смех сада.