Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 215=

1 калуђер зева Гле, како се гласно чује коњски рзај.

Бућа Двородржици Што си тако тужан»

Двородржица махне руком Зли су дани моји. Меја жена.... (Пажу који ослушкива) Иди, куваре убрзај... (Паж оде) Зло кад жена почне капу да ти кроји. Ради шта ти воља: шибај, моли, трзај, Ништа. Зло кад мрзи, зло кад те се боји. Знаш, тукох је бичем, јер је била крива, Кад, а она ноћас монахињом поста. Сад за мене није ни мртва ни жива. Да се давим, то ми још једино оста.

Бућа гледа га подругљиво

Загонетка, ништа друго жена није. Уздржава смех.

„Двородржица Нек се само врати. Даћу јој сва права. Нек ме лаже, нек ме и пљује и бије. Шта ћуг Кад сам без ње, луда ми је глава. (Труба) Цар!

Сви се ускомешају. Жагор, па потом тајац. С десне стране са

степеница силази Царица у пратњи једне дворкиње. Оне обе за—

стану и очекују Цара с осталима. Царици се указује почаст клањањем. Дворкиња. Царица данас уморна је. Царица еске: Сањала сам страшне снове ноћи целе.

Летела сам преко једне црне честе, А доле, пода мном, вране па све беле.