Песме и драме / Милутин Бојић

7216 М. БОЈИЋ

Потом дође песма неких крокодила, Јаук једне жабе...

„Дворкиња УХ!

Царица Па модра река...

Дворкиња Против таквих снова треба да се кане На око кап чистог Девичиног млека, Или капља крви из Христове ране...

Царица Где тог имаг

Дворкиња

Тог је у Византу било.

Но Латини све то однели су собом. И палац Симонов, Гаврилово крило И сузу Пречасне над Господњим Гробом! "Разграбише...

Царица Страшно ти ме снови плаше. „Урош је залуђен. Цар венчање жели.

„Дворкиња ЈЂубав лечи уље из свадбене чаше Мртвих заручника.

Царица Онда иди, прели Постељу му уљем. У мојој је соби Чаша моје снахе и покојног брата. | (Чује се галама) Не... доцкан је...

Један глас с поља Згодно хитац доби!

– Царица

Зло ми је...

У трем улази читава војска пажева, ловаца, трубача, стражара. Гужва, метеж. Испред свих жури Синиша.