Песме / Милета Јакшић

ЈЕДНОМ ...

Време кад врба листа и маца Крај мутних бара и јенвдеха...

По селу с-уд се петли распевали, Чује се негде жалостива блека Малих јагањаца

Ко плач дегињи.

Сунце на земљу топле зраке баца Ударила је трава, листа зова, Врапци галаме око жиког плота... ја слушам 'реву тих гласова Пробуђеног живота... Сваког пролећа тако... Ал ће и то проћи... Једном ће доћи

Смрт мојих чула,

Кидање плотских веза, час расула, Кад ће за мене све то ишчезнути И ништа не ћу видети ни чути. Од свег обиља тих лепота

Кад благи дани ославе

ја ћу примити поврх мога хума Удео мртвих: зелен бусен траве.