Песме / Милета Јакшић

ПЕСМЕ 15

ТАЈНА _ |

(С гробљанске капеле јецало је звоно, Кад на црна врата у гробље унеше

(С појањем и плачем у скрињици белој Самртвика, — покојник детенце беше.

Било је с пролећа. Пчеле су на сунцу Зујале, по гробљу вишња је цветала:

И као сузама белим, цветом њеним Покапана беше спремна рака мала.

А док се разлего плач и птичја песма И опело тужно, суморно и свето, Лептир један мали, влажан, тек излежев Нејаким крилима скрињу је облето.

Најзад, као кад бездан за навек прогута (С брега одроњену белу грудву снега, Ковчежић спустише у мирисну раку

Ла гроб заронише и побусаше га

А лептир, он живо затрепета крили, Одби се у страну, незнано у коју... Није ли то дошла можда мала душа

Да испрати у гроб чаурицу своју 2