Песме / Милета Јакшић

РЂАВИ ТРЕНУЦИ

Сипромашан_ враћам се из шетње, Пошао сам да идеја просим —

Природа је данас шкрта била: Скуњен идем, празно срце носим.

Студен ћух је пирио с истока,

Жуто сунце сур је облак скриво, Посукнуло поље је ћутало · “Нико ми се није одазиво.

Суморна је дремала природа:

Другдаш вољна, много разговорна. Ћутљиво се повукла. у себе

Злобној зими понизна, покорна.

А када је из мутна облака

Кап гдекоја почела да зврца, ; Покорно се и ја вратих кући

Без песама, скуњен — празна срца.