Песме / Милета Јакшић

"ПРСМЕ 141

ЖИВОТ

Мени се чини да већ дуго живим И ја сам свестан тога, добро знадем Да ово време што га траћим сада

Од туђих дана закидам и крадем. Да... одавно сам требао свршили... Што живим, то је погрешка случајна Грабљиве смрти, — и, што гледам сада Требаше за ме да остане тајна.

Ал каква тајна!... Све што сада бива Било је пре, и биће после мене —

И свет и живот бесмислена глума

Не вреди за ме паре пребијене:

(С досадом чекам крај њезин да видим И не надам се ничем новом, ретком Невешти автор те рђаве игре

Мого је одмах свршити с почетком.