Песме / Милета Јакшић

148

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

БЕЗ ПОСЛА

Мрзовољан сам, све ми је на сметњи Од неко доба; више ни у шетњи

Већ не уживам: губим са свим вољу Да беспослено врљам по том пољу... Па ипак, ево, чепам стазом истом

По мекој трави, на ваздуху чистом. Крај мене жито вретени се, класа

Као пучина поље се таласа

Под мајским сунцем што, одозго пече Природин живот старим током тече: Лепоте њене вечне су и сталне

За то су ваљда и тако баналне —

Куд год погледим све то па то свуда... Ах, та да ми је утећи ма куда Да се откинем ко са ланца псето

И не дочекам опет овде лето,

Да се уклоним од жетвене јаре —

Ал каког С чимег У џепу ни паре! Пет сам месеца већ без занимања

И без зараде — баш ме судба гања! Па кажу: певај, лепоти се диви...

Ах, та од лире се врло танко живи.

Мпак су згодна поља, њиве ове

За вагабунде и друге празнове:

Јер осим поља, пространих ливада Има ту шума, дубокога хлада

Па када сунце стане јаче пећи Склониш се тамо, имаш где прилећи. Од памтивека, незнаних времена Гавана једног ово је домена,

Земљом је богат тај господин седи ја од те земље немам баш ни педи Додуше ипак не бих рећи смео

Да у њој немам и ја неки део,

У неком смислу ту сам газда и ја: