Песме / Милета Јакшић
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
ПЕСМЕ
ПОСЛЕДЊА РУЖА.
Ружица бела у градини тужној
У позну јесен самохрано цвета Ко бледа зрака поврх гроба нема
Ко светли санак преминула лета.
Чекала ваљда славуј да запоје
Ал место песме северац застуди, Насташе магле и буре јесење
А вихор један рашчупа јој груди.
Тако се моје срце тебе сети
И живне спомен на времена стара, Ал још га већа само туга свлада
Кад види јаву па се разочара.