Песме / Милета Јакшић

ПЕСМЕ 175

ДРЕН

Кад се још црни џбуње, сва дрвета, Ко грм позлаћен из бајки и прича, Он, златна труба, звук првог поклича Што гору буди — ено први цвета.

Док још спаваше дубрава и лука,

Њега је Главаш дукатом дариво

Кад се по мрачним гудурама скриво Грмен слободе, цвет старих ајдука.

Њиме се крепи снага и обнавља: Девојка млада њим се прво кити,

У воду баца, којом ће се мити

Цвет његов, симбол крепчине и здравља.

Под кишом, њему само што је дата Он стоји погнут и на њега лопи Сунчано цвеће и кропи га, топи

Ко сјајним пљуском растопљена злато.