Песме / Милета Јакшић
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
ЋВА МИЛЕТА ЈАКШИЋ
СУДБА
ја сам видео Судбу: приступила је тио Месту где је наш тајни последни састанак бис.
Из прикајка је хладно гледала своје жртве 1 њоме оборене надежде наше мртве.
Осећала је наш јад у стиску наших руку Слушала речи наше и бол у њином звуку.
И ћутала је... нама сузе су стезале грло И тежак лбгао тергт на срце обамрло.
А кад се, најзад, ледне спојиле уснице наше, Са пуне, преливене, страдања кобне чаше.
У тешку сласт пољупца Она спокојно лане „Једну самртну капљу жалости и горчине.