Песме / Милета Јакшић

ПЕСМЕ 187"

БОЛ ИЗ ПРОШЛОСТИ

Када ишчезну из памћења вашег Сенке прошлости и фантоми њени, Тренутке среће што давно помреше Живот ће вама новим да замени.

Али ће често кад се усамите

У сутон, у ноћ, да вас у дубини Немирна срца бол један затишти Туга што вам се безузрочна чини.

И забринути мислић-те много Моћ глува кад вас самој себи враћа: Од куда2 За штог Но ум не питајте За тугу коју само срце схваћа:

Јер што неверно памћење не чува Ла била давна несрећа ил срећа Питајте срце, оно ће вам касти: <'рце се јадно врло дуго сећа.