Песме / Милета Јакшић

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

На тамној прти трепери јасно Крвави пожар: у глуво доба

То ноћас месец споро и касно · Диже се као вампир из гроба.

М. Високо... више! Да ли осећаш Силовит ветар ко струју јаку Што нас подижер Под нама доле“ Земља дубоко тоне у мраку

Ко мрачна кугла. Неста равнина провала шума, потока, брега —

На мрачној земљи само се бели Кућица твоја ко мрва снега —

Сад и ње неста. Струја нас диже Као две сенке даље летимо:

Ветар нас гуши, глухну нам уши, Заспале звезде пролећу мимо...

Неста и звезда, (), где смо сада

Над нама пусто, пуста подножја: Нас двоје сада насељавамо

Та празна, мртва пространства божја.