Песме / Милета Јакшић

ИЗ ДНЕВНИКА.

Неколко лепих фебруарских дана, Кад на пригревак људи измиле (У хладу још се бели слана;

Ноћи су ведре и студене биле) Излазио сам сунцу да се подам..:

Са јужне стране крај црквеног зида Ту стојим или полагано ходам...

Са мном, оставив пукотине, рупе, Зимња склоништа, зачкољице своје,

И оне, муве, на сунце се купе

Из мемле, мрака и плесни:

Миле по зиду ил, б“новне стоје још смо ко слепи, болни, траповесни,..

Пригрева сунце, млак ветар ћарлија...

Кокоши оне што на сунцу леже,

Те муве овде мисле сад што и ја Нас једно исто осећање веже:

Заједно смо се на окупу нашли

На једном месту звер, инсект и птица, Сви смо на благи пригревак изашли Сунчева деца — једна породица.