Пештанско-Будимска скоротеча

"V \ ^

послужитзлго , да ми само опда руку помоћи пружи, кадЂ сасвимЋ осиромашимљ. На^еМЋ себи обиталиштена наилепшеМЂ месту вароши. ]\1ои е прозорЂ гледао на шнцу, кон е одђ готра до вечера пуна лгодш бмла. К ништа друго чуо ни самћ, него псовку, поругу, и безчешћенћ, а видт саМБ само гуранћ и турапЈ. Па кадг. е бмо краи овммђ плеткама, то су исти лгоди, к.ои су се по тнци псовали и свпконко ружили, са сви страна наилепгпе поздравлнни бмвали. Не про^е ми седамЂ осамЂ дана у момђ обиталишту, ал' ето ти могђ домаКииа кђ мени, кои ми са умилнтимЂ лицеМЂ рече: Мои Господине! сматраите мого кућу као собствену, и употребите е по волви. По овоме допуштенго одма сутра данЂ дамЂ еданЂ зидђ провалити у моши соби, кон е мала и тесна бмла. Али текЂ што ово мои домаћинЂ примети, таки дође кђ мени као бесомучанЂ, и запмта ме: како самБ н смео н^гову собу кварити; пакЂ додаде у великои лготини и то, да се сђ места изђ куће чистимђ. И тако н морадо по волби нћговои учинити. (Конацт. сл&дуе.) Рускхи ПутникЂ ПрофесорЂ Срезн1знск1и у Унгарји. *) Маха 12-га приспћо е у ОстрогонЂ на пароброду рускхи путникЂ , Гд. ИзмаилЂ Иванови ^ђ Срезн4вск1и, ПрофесорЂ филологхе на ХарковскомЂ царско - рускомЂ Свеучилишту, походт е Г. Професора Д р а Р у м 1 а , на кога е упућенЂ бћхо $ посћтш е у пратнБИ овога Примаијалпу кш>ижницу, коа се находи у здашго названомЂ Базилика на градскомЂ брегу, и Катакомбе изподђ истога • прегледао е у Ателиру послове находећегЂ се овде тал1анскогЂ сликорезца Кас а г р а н д е, сђ киме се е талхански разговарао. Оваи садЂ ради за Базилику. ВећЂ има дв15 и полђ годипе, како ПрофесорЂ Срезн15вск1и путуе по различнммЂ земла-

*) Изва1,ено изт. Сете1ПпиС2!(те В1аКег гиг Ве1ећ* гипдг ип(1 1Гп1е1ћаиипд. N10. 46. т. г.

ма, гд ! ј славенски народи живе. Нћгова етнографично - филологична ц^лб е , да различне славенске народе добро позна, и нмова различита нар!;ч1н научи. Онђ е већЂ бмо и у турскиМЂ землнма, у коима се славенски говори, изузимагоћи Бугарску, куда се пустити несм"1>де збогЂ подигнута немира, и што н1е сигурно путовати. Обишао е Славошк), Хрватску, Далмацш и већу страну Унгар1е. Изђ Острогона отишао е у Шћавницу и Бистрицу Банвску. Одавде пос'];тЈо е Барме,:1)е, у коима Славени живе, одтуда Карпатске горе, и затимЂ прешао е у Галиц1го. Онђ ће путован!; свое по Унгарш у особитои кнбиги описати рускимЂ еЗМКОМЂ, и на св 1> тђ издати. На таи начинЂ то ће бмти прво дћло о Ма^арима на рускомЂ езмку. ПрофесорЂ СрезнћвскЈи осимђ рускогђ езћгка разуме и друга различна славенска нар1зч1нј говори сасвимЂДобро нћмачки, француски, талЈпнски и латински. Почео е учити и ма1)арски, чега ради набавш си е ма^арску граматику и рћчникЂ. Онђ одобрава и похвалгое духЂ и настоаванћ Ма:ђара, да свои матернћш и народнБТ езБ1КЂ подигну, него само жели, даони Славенима, Н1змцБ1ма и Власима , кои се иначе труде, да ма 1)арск 1 и др жа вн Б1 и езбткђ у коликомогу науче, за зло н е п р и м е , ш т о и о н и с в о и м а т е рн б 1 и езб1кђ и свого народну литературу ц 1з н е: искрено да .г1; признае : да, као годђ што има претеранм Ма^ара, тако има и претеранБ1 Славена. — ПрофесорЂ СрезнЈкв ск1и е безЂ сваке предразсуде, наученЂ, изображенЂ, у владанго лгобве достоннђ , весма улгоданЂ човекЂ. Онђ знаде свои руск1и патрштизамЂ и нацшнализаМЂ, и лгобовБ кђ своемЂ материнскомЂ езБжу и ближнБимЂ сроднБШЂ нар1зч1ама одђ 60 милшна Славена сединити са козмополитизмомђ и уважаванћмЂ други народа, нг Ловбх еЗБИСа и литература. Мзчјго онђ е у строгоМЂ смб1слу ученЂ сошгае И Гаи!:. —