Пештанско-Будимска скоротеча

ГРАМАТИКА Л10Д1И. одг I. С. П. Као што се речи деле на мЗзстоимеН16, глагол!, причастхе ит. д., тако исто и лгоди оваи карактерг> добмаго, и сматраго се као части слова у великои живота писменици. Ил1е еств скланнема частљ слова, кон човеку ваашостл и качество иридае. Ово може бити или собствено, сирЉчћ трудомљ набавлЈној или прилагателно, кадЂ се име ономг>, кои тога достоннћ 1пе, прилаже. Таково прилагателно име или е отечествено, кое одђ отца на смна прелази, или е вопросително, п. пр. како оваи до тога до^е ? или е на последакЂ числително, кадг. се избронти може, колико е ко за прилагателно име прилоаао. Ако е ко за име изђ собствелогх. джепа плаТ10, или посредствомг. улагиванн до чега дошао, зове се име корено, ако ли 6 пакЂ ту1;о име себи присвош, или е штогодђ подћ своимђ именомЂ издао, зове се име производно. Ако и самт. незна, како е до чега дошао, зове се случаино. За оногђ , кои велико име носи, али мало иоваца има, кажу да има име у с е ч е н о. Ж енитба е кодђ насЂ име прилагателно, ерЂ жена будућемЂ супругу мора што да прииесе, а то се зове прилагати. Ништа ман!; после венчанн постаго женр суи^ествителне, а мужеви прилагателни, прво зато, што жена у кући сочиннва главно лице, и мужЂ се по нћнои волби владати мора, друго пакЂ зато, што онда долази редЂ на мужеве, да они н. пр. у капама и фесОвиМа. прилажу безЂ призрен1Н есу ли сами доволбно могућни, или ће одђ други узаимити, или што е наигоре собствену свого стварл заложити. ОваковммЂ ту^имЂ прилогомЂ постае име сл оже н о, и прелази у синтаксисђ , о комђ ћемо на свомђ месту говорити. Обмчно су лгоди прости, КаДЂ ш жеие за носђ вуку, увеличателни, кадЂ о верности супруге говоре, умалителнми, кадЂ ш дужници сђ контама траже.

Лгоди су вообп|,е женског! рода, д евоике мужкогЂ, а жене о б јц е г ђ . Мужеви се находе у числу единственоМЂ, девоике у числу множественомЂ, ерЂ се текЂ онда за срећне држе, кадЂ знаду , да су многи у нби залгоблЈзни. Число двоиствено е одђ старе моде • и зато се само у старммЂ кнћигама и у старомЂ браку налаЗи. ЛгобовБ се у кнБИгама лишава числа множественогЂ, нити може више лгобови по граматики бмти • кодђ лидш е пакЂ сасвимЂ другч!е, и многа женска имена даго се само у числу мпо ;кественомЂ скланнти, као н. пр. вериге, бисаге. СклоненЈн има готово толико, колико е лгодш. Тако су едни склонћпи па карте , други на дукате, девоике на удаго , жене на удовство, удовице на момка; завидлБИВЂ на туђе погрешке, суетаиЂ на титуле , подлица на оговаранћ: неоженћнЂ на браКЂ^ оженћнЂ на безбрач^е; малБ1и човеКЂ на велико достоинство и т. д. Падежи су за човека врло опаспи. Ако € ко управо пао, и другогЂ за соОомђ повукао, есТБ падежЂ именителнми; ако су деца многа, а трошка мало, естБ падежЂ родителнми. ДателнБги падежЂ само онда нешто вреди, кадЂ е добарЂ интересЂ обећанЂ, иначе е за лгоде опасанЂ , и често Ј паденљ винителнБЈи прелази. Звателнми падежЂ наиболћ е мужевма познатЂ, КадЂ жена по кући псуе , кое се коекако и може сносити. Но ако се она сасвимЂ разсрди, и у падеаљ т в о р и т е лн м и пређе, наиболћ е за му;ка склоненЈе, да ши се мало изпредЂ очно уклоии. КадЂ жена вредности првогЂ свогђ мужа са узхитомЂ споминЈ;, находи се у сказателномЂ множественомђ . Ово се исто и мужу догађа, кадЂ о верпости свое супруге говори, преМЂ да е светЂ у сасвимЂ п р о т и в н о м ђ с к а з а т е лн о м ђ , што се овогђ предмета тиче. ( наставакг другомт, придикомг. )