Пештанско-Будимска скоротеча

цћли одвра^аго. Напредг безг свакогт. страха: зора € забћлила, и сушге 1<е се родити ! — Мвг и наше листове уступамо подобнммт. саставцмма; и Ј-право позивамо и молимо ученелитераторек)гозападн!>1 Славена— Србалн, Хрвата и Словенаца: — да намг како монографје провинцјалнћ! нар};ч1Н, тако и обмчае и наваде при различнммт. народнвшг светковимама описане шалго. Одг потомства вћчита Ке Јимг захвалноств бв1ти! — Женитбени обичаиу хрватскомт. приморго. Л1;п1, предмЂи., но не наиболћ описанг — у обзиру езвиса. Господ. Сузанићу препоручуемо , нека се бол& упозна са наиновЈомг србском* литературомт. и са дклм старм Дубровчана ј иначе да се неквата у коло западогожнвх списателн. — Лма Марја. Г. Вукотиновикт. већт. одг давна показао намт. е вћштину свого у преповбданго, што е и с1 овојит . препов^дкомт. носв Ј јдочм , кадт. цзузмемо силомт. натеран!>1и конацт. • кои да е — као што бм почетакт. захтквао — разчлен&нт. и обширн!в описанг, небм на д!;ло ни наиманн сЈзнка падала. Али е1 Ззопик диапЈодие <1огтка1 Нотегиб! Што се штила тиче— прекрасант. 6. Може за прим&рт. служити и нашимт. списателвима.— Старинск1и дЈлнмЛ листг. Истину су изпов^дили Господа саобштнтелмг овога ли" ста, дае провинц!ална Хрватска у филологичномч, огледу права 1егга 1ПСО§П11а. Признаемо , да и мм исти до мче познавали нисмо зсрватско нар4ч1е. Зато се радуемо , што чрезт. саобштаванћ подобнћг старм листина прилику добмнмо, да наиближнго браћу нашу познамо. Критичне прим};тбе Господе саобштителн одт. велике су вредности, и могу барем-ћ повода дати, да граматици вмше разммшлнваго о кнвижевномт. езмку гогозаладнм Славена. — Г. Милославу Хурбану очитуемо захвалноств, што насв е упознао са н аЈОДНМ511 и кнвижевнмм-Ј. жив отомг свои едноплеменика , а наши рођака, и молимо га, да се и овБ1 листова с1;ти, те да и ши подобнммт. саставцвша обогати. Сви смо една брака, сви сбшови едие маике С л а е е— Кнвижевнми животт. С р б а л н. На овад саставакг, особито на оно, што Г. дописникт. говори о начину писанн, кои е кадт. Кашв списателн у навади, валнло бм да обширно одговоримо. БудуКи пакт. да е просторт. листова иаши нко ограниченг: зато на кратко велимо, да нам!. е жао г што е Г. дописникт. поредт. пшенице узео слам) да гризе. То за примћрт., коимђ доказуе, да Срблви неправо пишу. Што се пакг други узрока р!,авога станн литературе наше тиче, изпов ^дити морамо, да су готово сва по несреКи истинита.— На Пазару наиважшн су пмтанн Г.Г Професора П. И. П. и И И. С. На нкка одг овм мм ^емо у листовв! наши одговорити 1ошв напо-

метути треба: К о р а л в к е ■ Ц в 1: т т. и Ч е к а н 1;. У нвима се нЈжно изражаваго сладка чувствованн лгобовне младости.—- И Г. Раковца стихови заслужуго похвалу. И зћ ми се подиже духт. патрјотичОве рћчи нека западна браћа наша приме ономт. искреносКу, ко!омт> Кемо мм шлова мн];н1н о нашимт. кнБижевнвшт. производима дочекивати. 0вако Ке се тесно скопчати узаимнми савезт. литературе наше. У осталомт. неможемо пропустити да кнвигу ову и нашимт. читателвима не препоручимо, ст» тимт. више, што су нам'1. Господа издаватеЛ1и, приликомг бавлћкн нашеп. у Загребу овога лета, устмено обеКали, да ке св доходећомт. годиномт. у нго ставлнти прилоге кирилскимт. и латинскимт. словима писане! Ц1;на 1ои е 40 кр. у сребру. Уб) Г У С К Е. НЈз1ог1са Кизз1ае шопитеШа ех апЈј^тз ех1егагит §еп1шт агсћ1\Ч5 ек БЉНоЛешз <1ергот1а а!> (^. (Ј. Тиг§епеУ10. 'Гот. I. Ре1гороП. 399 стр. на 4 -тинн. Д1;ло ово издае Гд. Тургеневт. на заповЉдв Нв. Велич. Цара. У н!;му се находи до 1580. различитвх старм писама односеКи се на стару истор1го Руске. Одт. особите е вредности, и заслужуе позорноств свеколике Еуропе. На листинама време е наиточн!е нагначено свакога случан, коега ради су писане. Ватикант. и овога архиварг Монс. Морино Марини, 1оште до сада нештампана извћсти! Мл};тачки посланика саставллго поглавиту прилогу у овои занимивои сбирки. Изт. овм листина очито е, како су трговачки и црковни послови и на дипломац^го имали уплива. Изт. нби се види } како се е грчко-руска црква с1;диннвала ст. Римомт., како е изна^енг новмв путт. за трговину изт> и у Инд1го. Особитогт. е примћчанЈн вредна инштрукидн отца Посевића, еднога бзуита, кои у Москву послант. бмлше } да учини мирт. између Руске и Полвске. Римт. е за рана увидго знаменитоств Руске^ зато е врло мудро и обозриво настолвао з да на свого страну придобме завладалце. Многимт, старммт. писмама приклгочент. е и рускји преводг, свима пакт. предпостаклћна е ц&лв и садржаи. Мм одт. срдца желимо, да бм се и нова истор1н Руске, кон е 1оште лко непозната, на иствхи начинт^ и изт, устм по Гдну Тургеневу отворенм, и до сада 1оште недиранм извора об!;лодаиила. (по АП^етеше ХеЦип^-) в) Ч Е С К Е. §1о\\"аг1зкх Кагос]ор18. 8ез1а«Ј1 Ра\\е1 ЈозеГ ЛаГапк. (з шарраи) \УРгаге. Как1ас1ет №ус1а\та1е1е. 1842. XII. 187.