Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО БУДИМСКВ!

ол оа*

гв

: Ј А.

год. I.

И 3 Д А 6 ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧБ.

ТЕЧ. I.

ЧетвртакЂ, 9. 1ул1а.

Число 3.

ЛШБОП1ВАЦ1). од1 Вас. Живковића*. Тм плавишг зоро златна, Твои снинмн блиста зракг, Свн срећни тебе славе , Л лгобилп. гроба мракЂ.

Тм плавишт. Ј 3 ,ето красне ! " ( х Јуе се свкта кликт>) К пћвацт. сузе Л1К)к' Твои руинми кунемг ликг.

И бћжимт., куда ? незнамг ! Усамлћнт. тражимт. луп. ј Покод нигдћ немамт., Плачг ми е вћрнми другг.

Одт. првога огранка Тихг боравит1у санг . Докт, тамна ноћв не сагна У море кивнми данг.

Тимт. влашићи затрепте ПоноКи груне часг, Мон Ке пренут' душа И арфе екнут* гласт..

Понв'се бледт. мћсече Са пратнћомт. звЈзздида, У сузи ока мога Огледаите лица.

ПЉвати мла^ант. нећу Прјцтну лозе сластв } СарлБиво здато нека Суетнима на частв.

Пр1лтел1, сгагда вЈзраш, Ребра Адамова, Томт. пкват ц служити ]ЈМТће ми радоств сва.

МЛАДА УДОВИЦА. (по тЉмачкомг. ) Удовица Спасоевићка л;ивила е у Н*. 0(јмтаиада е у еднои малои кућици у Опаичарскои улици. Она е бмла л Јпа, плава, очаравагоћа, 21. годину стара. Ни е шестг. м4сецп! прошло, одтз како се сг. мужеМЂ састала, оваи еданпутЂ у зимнбо вече беЗЂ кабанице отиде у шетнго. Шта човект> одг. двадесет1> година поднети може, неможе одт> петдесетг.. Разболе се. ЛЈкарева помоћг. е бмла суетиа. Онг. умре. Буде саран1 >ИЂ. Удовица му е плакала, можда само зато, што е у обмчаго, да се плаче • можда и Али сасвимг. безумно е изпмтивати, зашто се лшди см$к) и плачу. Сузе се осугпише. Спасоевићка ни е бмла богата. Капиталацт. н4кш, кои јои е малми иитересЂ на годину доносш , бмло е све, што к>и е остало. Али сђ л 1> пммђ стасомЂ, и сђ 21. годиномђ дае се и шшЂ више очекивати. Надел;да е и златна и ружична. Она е ишла у друлства, гд1; се вечери у пћванго лгобезнм арха и разговору прхатно проводе. Свака ствар& на св ћту има дв!; стране, осЈзннвагоћу и освћтлгогоћу. Тако е бмло и овде. Господииђ СретићЂ, 27. година старЂ , л±погђ стаса , бмо е за Спасоевићку освЉтлгогоћа страна у обммђ забавама. Онђ е доволбно мозга имао , да то смотри. ПЉгове су очи говориле, нЉне су очи говориле. Онђ е писао, опа е писала. Они су се лгобили....