Пештанско-Будимска скоротеча

„ Добро самг> 10 добмо" ммслнше СретићЂ. „ Можда ме чека .тјппиа будућностБ" Мћхслаше удовица. ЈГктко закуца на вратм. „ Можда е онђ . " Малои дћвоичици , коа н) е дворила, рекне, да га пусти у нутра. Но онђ иебмнше. Срсти К"!, е бмо прелћпЂ, да бм тако ласно оваи коракЂ учишо. Особа, кон у нутра ступи, бмо е еданЂ племенитђ човекЂ одђ близу 60 година. Оваи е свега имао осимђ новаца, па да кодђ кое грофице 1 ошђ знамениту ролу игра. Господинђ Малински бмо е маторми старацЂ, пр1лтиа луда кодђ госпоа, кое су га упркосЂ нЗзговммђ годинама ипакЂ радо имале. „ Иечудите се , госпоице, што мене предЂ собомЂ видите. У моимђ годинама нема се каде прово^аџјн тражити. Валн наикраћш путЂ узети." „„Драго ми е, господине, што сте ме походили, и „Госпоице" пресћче 1ои старацЂ рћчБ „н самв дошао вама дв^; таине одкрити. Ако вамЂ е мон похода и тегобна, опетЂ баремт. ни е безЂ д};истгЛн." „„Говорите госиодине • чове1СЂ као вм...." „ ДаиасЂ саМ1> одђ могђ д^ловодителн добмо листђ , кои ме у сасвимЂ друго станГ> полаже. Л самв бмо сирома • садЂ самБ богатЂ. ГИзкакавЂ Малински, кога никадЂ у животу МОМЂ ни вид10 нисамЂ , а сродникЂ ми е бмо , иедавно е у Т * умро : н саМ1> н1говђ насл &дникЂ. " ,,„Д вамЂ честитамЂ. Сре1а ни е свагда сл"Јша * кадкадЂ и одреши очи. " " „ Истина мало покасно то е учинила" рекне старацЂ кланнгоћи се • „али, госпоице, п не ман"ћ зато самв и вама обвезанЂ... Чини ми се, као да веЂЂ имзмђ кућу, салашЂ , стоку. То е мон ирва таииа. -—- Друга моп;да е и смГ>шна; али е тако истинита, да— ако го вм, госпоице, небм одобрили— баремЂ заслужуе , да мене извините , што вамЂ го одкриваМЂ.

„ „ Да чуемо, господине. " " „Д ВасЂ лгобимЂ." „ „ Вм меие лгобите ? " " „ К за васЂ, госпоице, имамЂ срце одђ 20. година. ^змите мого руку. Вм богата нисте ј н саМБ богатЂ. Вћ1 1гете староств мого заборавити , и кздгодђ после мое смрти велико иманГ посГдовати. "" „Добро дакле: немћ1слимо на смртв • подГлимо, госпоице, мое богатство. Вм сте се у срећанЂ данЂ родили: узмите све, што имамЂ. Ако ми лгобовБ и неможете поклонити, то ми оставите баремЂ лГпу утћху, да саМБ вреданЂ ваше пр1нтелвство уживати} поклоните ми ту сладку метсао, да се нћиме поносити могу." Одђ Малински имао е и други основа, коима бм Спасоевићку на свого страну добћтти могао : но та пзђ нГ.жности не хтћде употреблавати. Онђ Јои е могао казати: Вм сте одђнизкогђ рода, и неможете се дружити сђ великомЂ господомђ ј узмите име одђ Малински. Будући самБ н сада богатЂ , то ћу васЂ моимђ титулама накитити: н саМБ племенитЂ. ЛГ >по е , кадЂ се у великимЂ дружтвама вели: ова е племенита^ сла ^е е чути: госпон племенита одђ 31алински, него госпон Спасоевићка. Ништа одђ овога ни е Малииски напоминно. Удовица му захвали на доброти; ио чувствовап']; срца немогашо му на нГ>гово утГшенГ одкрити. — ЖалостанЂ удали се младоженн. Госпон Спасоевићка пише господину Сретићу. Онђ ти до^е. Учини свои наклоиЂпогледавши го као задоблћну већЂ сужницу свого залгоблћнмМЂ очима. „Госпоице," проговори „како саМБ н срећатљ: оваи ми е данЂ наилћпшхи у љивоту! " „ ЗатимЂ погледа по соби. Ова е бмла чиста, али не скупоцћно урећепа. При свемЂ томђ СретићЂ го е уподобллвао палати, стану божества. Кздђ е о своши лгобови говорш , Спасоевићкага е са смћшеићмЂ порица-