Пештанско-Будимска скоротеча

15

ла за претериван$ лмбовлм израза. Лгобовћ е не само сл $па, него и глува. СретићЂ е много говорЈо о лшбови, али никадЂ ни е изустш р^зчћ свадба, што е кодђ честне и независне и;ене требало прво да буде. На среСпасоевићка бмла е залн)бл1;на $ али е доста. и при себи бмла, да на будућиостБ поммсли. Са спугптенммЂ очима зап&1та Сретића: шта е наушо ? „Госпоице, данЂ е красанЂ,лето се пр1итно кре-ће, дрва у шуми лћпа и богата зеленостЈ) покрмва: небм ли чистђ зракЂ црпсти хтћли — да мало изиђемо. " „„ ШтавамЂ е садЂ пало ? Шта ће свЉтђ рећи? „СвЗзтђ ће рећи, да в61 мене лгобите, и да а васЂ лгобимЂ " одговори СретиЂЂ. „„ Да Богђ да и после десетЂ година то рекао ! "" „Не само после десетЂ, двадесетЂ година , него на вГ.кђ , на в$кђ 1хе , госпоице, то говорити." „„ Шта отацЂ вашљ о томђ суди ? " " „Мои отацЂ ?— Л никадЂ отцу не казуемЂ, хсудЂ ми срце блуди. " ( конацг слћдуе.) Д[). X. Пф ау о иаиновЈимЂ тежнама Славенски л и т е р а т о р а. Као шго се у Шзмачкои млада Шзмачка , так .о исто сада ме^у народима СлавенскогЂ порекла находи се кнвижевна пропаганда, кого бм упра†„Мла ^аномЂ Слав1омЂ" иазвати могли. Колово^е су скораииљи мудролгобци Славенски. Нбјово е наивеће тежеиЉ главна Славенска нарћчјн, као: Руско, Полнчко, Ческо и Србско међУ собомк тако споити, да свакоМЂ литератору сва ова ро^ена буду , и да се таковимђ начиномЂ „в 1. ч и о т р ;| т К а кнбијК е в и а у з а и м и о с т & " утемелаи између очетири гране славенскога стабла. По будући да осимђ ова четири нарћчЈн јошђ еданЂ п то обштенароднми кнћижевнми езмкЂ установити требч, то су садЂ и на таковми

литератори Славенски свои управили погледЂ. ПакЂ не само Източногђ , но и ЗападногЂ вћрозакона литератори Славенски, као : Хрвати, Славонци, участници су овогб л^погђ предпрјат1н. II заиста чудпо намЂ се види, како уово иисто доба свеобште Аугсбуржке новине у Чис. 257. о и!зкомђ „обезнародованго Славена" (СШлапопаППгипд ^сс ©Гаусп ) говорити могу, кздђ Славеискш Геши кодђ насЂ у Србш, Уигарскои, Хрватскои и Славоији опетЂ свок) главу диже, да започне новми животђ. Али Новиие Будимско-Пештанске ове су намЂ гласове за лажне већ .ђ прогласиле у Числу 88. У обште свЈзтђ художества кодђ Славена до скора е у тами лежао. Наипре и наипре уРускои напредЂ е ступати почео. И онда текЂ С р б 1 н,' едииа држава, коа е ивн51и и истинми показателћ моћи христшнске супротЂ тиранства турскога, кон се сматрати може као клгочђ за разширенћ христЈниства у турскимЂ државама, — па кои бм већЂ и досадЂ обштеполитичнми зпачаи , и само име Европеиско задобмти могла, да е турски провинцји, Босие и Албаше, супротЂ обезсилћне Порте и нћнм тирански силеџЈи позиву сл±,довала, — СрбЈл , велимЂ, орЈашкимБ корацмма ступати поче заСлавенскимЂ предводникомђ умћтности. Тко само одђ три године Б1зоградЂ ВИД10 ни е , не бм га садЂ позиати могао: тако га е вћшта рука изкусногЂ художиика украсила. СадЂ видимо , да и друге науке и умћтности почииго новозаведе- • иомђ АкадемшМЂ напредЂ ступати, ако и неимамо засадЂ дрн;авно Свеучилиште. ПакЂ и што си ТурчииЂ, као господарЂ града, досадЂ ни представити ни е могао , у животђ већЂ ступа „ С р б с к о II а р о д и о П о з ориште." (Е.) КНБИЖЕВНЕ ВБСТИ. (Србске.) Г. 1аков-в Живановичв нревео 6 на србскн Цнцероновово дћло „ Т у ску л а н с к а И с н 1)1 тан1 н,' с н већт. у типографа! ООЛехатариста у Бечу штадшатн дао. Д1ло ово еастои се иаз> нетт. кншга: нрвадТг.нствуе ; ,о нрегр&н1к) смерти,"