Пештанско-Будимска скоротеча

скогв дугу говоре^ а зарг> ммсле, да д'1>иствителногг. (активног ђ ) дуга нема . Мм смо се потрудили и о овомђ извћстхе добмти „ и дозналисмо: да само одт> десетпроцентуалногг. додатка, законо учинћнммЂ коитрактима потврђеногЂ, и то само кодт> обштина круга Каран-Себешкогг., Велико-Варадскоп>, и одт> части ТемишварскогБ , до конца год. 1841., толике рештанц^е се находе, да дугг> ерарјалнми готово престижу. ИстинабогЂ — по разположешго свевмсочаише резолуц^е, одђ год . 1821. на све Сл. Вармеђе одпуштене , оне обштине, кое обвезанми прилогЂ плаћати закосннваго, на прошенје Депутац1е могу се подђ ексекуцгго ставити. Али у почетку вмшегодишнн оскудостћ у онммђ предћлима призрћше одћ стране Депутацје изискаваше. Доцше пакЂ, нарочито год. 1833. 1834. 1835. и 1836'., обстонтелства су се такова поавила, да, безЂ велике (или 101ПЂ всће) опасности наше свете Цркве, заоставше« рештанц^е ни изискивати, много ман'1; сђ ексекуцшмЂ изтраживати ни су се могле. Ласно б&1 се тимђ башЂ живацЂ Народне самосталности повредити могао ! Необходимо е дакле нужно бмло, стварЂ на време одложити, и новчану кормстг> са вредомЂ и губиткомЂ свете Православне Цркве наше не тражити. 6 ли, и колико е одђ стране депутац1е у томђ погрЉшено, то ће свак^и паметанЂ и безпристрастанЂ ласно разсудити. При томђ ивишше одђ 15. година трагоћа неизвЈзстностБ, кахва ће судбина ово школско заведенхе стићи, морала е у свачему закоенћше проузроковати. Ово е права и истинита лонћсп. дуга, о комђ се Г. Учителг, Р. .1. брине , и коега бригу Новине изђ самогЂ чистогђ родолгоб1н , и особите кђ Депуте.ц1и, као народномЂ заведешго, наклоности, читагоћои публики, са обмчномЂ свошмђ полемикомЂ (кадЂ о дћлм и лицама народнм школски заведеши говоре), незакосно саобштаваго. Н1то се тиче оногђ рачуна Г. Учителнако су текЂ 300. Учители по 12. фор. сребра

платили, то бћI 3.600 фор. сребра изнело чудимо се,да башЂ изђ Срема У-штолг. тако рачуна! Камо срећа, да е свакш Сремск1и 3 чителђ по 12. фор. сребра платити могао! Али но ипомагаи Г. Дописателго, кадг, бм између 260. Декрета, кое су Г.Г. Учителви извадили, онђ све оно доплатити морао, што е изђ СремскогЂ и Каран - СебешкогЂ круга , манћ одђ 12 фор. сребра плаћено!Што пакЂ Г. Учитела о другимЂ Чиновницима примћчава , то му на дару отбити вала. Види се, да е незиалица • ербо ни самЂ редЂ Чиновника не познае, а камо ли да знаде, да Чиновници, одђ Нмобогђ Величества у зваша поставлћни, одђ никога потврдителне Декрете не потребуго. — бсу ли се наипосле новци, за Декрете скуплћнн , на опредћленми конацЂ обратили, • или на друго пгго потрошили ?— то е пмтанћ, кое тако^ерЂ, уе11е по1!е, Г. Учителго на дарЂ одбити морамо. И овммђ е Г. УчителБ простоту и крашгћ незнанћ свое показао. Та зарЂ се какавЂ разходЂ изђ фонда чииити сме безЂ ВмшегЂ допуштенн ? -— Имена Г.Г. Учителн , кои су Декрете повадили, назначена су, и ВмсокославномЂ МћстозаступномЂ Сов1 ;ту заедно сђ изло ;кенћмЂ положене таксе поднешена. Како 651 се дакле смели ови новци на друго што употребити ? Ш1и! Јп1о1егаБ;1Ји8 ев1 ћотјпе ддпогаШе ? Што шшђ Г. Учителћ гата, да е обречено , стварг> ту средствомЂ Новина обзнанити ; морао е саннти. У колико е нама познато, одђ стране Славие Депутацје ВмсочаишемЂ мћсту учинћно е представлћнЈе јошђ г. 1841: да бм сз милостиво допуштенћ подћлило, о сташо фонда, и овогћ управлћнпо извћСТ1Н у нвне листове ставлнти. Пре рћшенјн нити се обрећи сме, мдого манћ 1п &с1о давати извћст1н, нарочито о поединствзнмМЂ дћлма. Заиста ни еданЂ разуманЂ, коме е начинЂ , како се публична дћла подђ В&1шил Пј управлћи1емЂ и надзмратиемЂ одправлнго, познатЂ , захтћвати неће, да публично заведен1е свакомЂ, и на свако пмта.н'1;