Пештанско-Будимска скоротеча

одговара. Као што е дакле сулпш Г. Учители излишна, тако га особито жалимо, што е бадава у срцу зебао. Ако пакЂ ;пели у будуће одђ такве нсповолбности да е миранЂ, то му сав^туемо, да се ман'1 обште-разпространЈншмЂ дЈлма, а в и ш е онимђ , за што е, занима. Тко се одве^Ђ много у оиа дЈла меша , кол га се не тичу, често оно пренебрегава , што му се пристои. Одг. овога пакЂ нарочито Учителв мора се чувати ј ерђ кои > читслб дужиости свое не изпуннва, смртно предЂ Б огомђ грћши. — 5к'к'здк» Пр1Л^СТНК1А, ИМЖ1 МЈ1ЛКХ ТМКЈ ВО Б'|1кИ КЛМД1ТГА. Лп. Штр. С. П. И Д1. На свршетку овогђ одговора неможемо пропустити, да н ±што и о НароднммЂ II о в и н а м а не рекнемо. II о в ин е Народне д р ж е, д а е излишанЂ Г. У ч и т е л л с т р а х ђ , а овамо га обнвлгон) свћту ! н имало ие сумнлш, да е Славна Депут а Ц 1 н д у јк н О с т б с в О н) точно и 3 п уни л а , и са скуплЈнммЂ новцеМЂ сав±стно поступила, а сумнго о свему овомђ обнаро ])Иваго ! брјпае Јп1ег го8аз аса1ае ! — Но ни е наМЂ се чудити тому. То еу Народне Новине учиниле. Јат 8а1Јб!Оне су милостб имале ве±Ђ више пу г пи свого вмсоку благонаклоносТБ изнвити, не само према Славнои ДепутапДи, фондомЂ народнм школа управллгоћои, него и према осталммђ народнмМЂ нашимЂ заведегпнма, као што су : ПравлЈн1н Црковна, Избране 06штине, Гимназје и т. д. ДосадЂ бћ1аше савЂ монополђ при нвима. СадЂ пакЂ лгобител4мђ истине ;мм одђ стране наше обричемо: да ће мо у напредакЂ како на подобне , као што е горнн, полемике, тако и на шлове ( т. е. Новипа Народнм ) у в о д н е *) ( ? ! ) *) Никадт. сходнЈега имена! Членови исти башт, су праге уводе.— Но то шмћ е име нехотии,е наденуто. Кумт, ш е хт!;о крстити но Хирлаповомт. Уегегсгхкк - у — ал' ни е погодјо^ V егегсгИск— по нашемг мнкнпо— значи 1е11епс1ег АгЦке1, спроводеМи, руководеМи Мленг. б!С пиг СопШћиш!

Чл е н ове и сами у о вбгмђ листовима своиски одговарати, и одђ други приложене одговоре саобштавати. Ас1Јо валн да има и геаспопет. ШатЂ тако изи!је дело на в и д и л о. У-

ПРЕГЛЕДЂ ЛИТЕРАТУРЕ. а) Ср б ске. Стихотворенјн Димитрха Псшичб КнБига прва. уБудиму писменмКр. Всеу ч. Пештанс. 18 42. стр. 6 7. бзмкг е Паллад1Ј-мт> народа, пћсничтво (? 1Лсћ1кипз1) с-змка светина, а пћсникт. у овомг вћштакг, И Г. Нешићг, да е благородне ммсли свое у иародну одћКу обукао, и светииго србскогг езмка паз1о, 6 б 10 бм вћштакЂ у пћсничтву. Не само су му сви стихови у римскои одћћи, него е и многе старославенске рћчи, кое Србиш. никако задржати неможе, безг силе употребш, као н. нр. зачаПе, пг,аст 1 е, вмспреност!., риза, вмћстити, в остор1, прмсанг ( предосторожноси, (1) собол 'ћзнован1б, забвен1е и т. д. Осимт. тога кодт. многи е Славенско окончешк задржао } како: радост 1 м (2) народнго (3) прескрасн1зиш1и , (4) вћрнћишЈи, проммслвј многимт. насупротт. Славенскимт. коренима дао окоцчетк Србско } као: уре ж д енћ, (5) живл е нн , в о збу},иБати , забл у ж денн и т. д . ј друге наипосле особито —противт. Србске и Славенске граматике — сложго, као н. пр. наипреужасше. (6) Обо су густи облаци г кои засћнаваго дћло Г. Нешића. Иначе заслужуе нохвалу. Племените ммсли подгрћва оганв родолгобп!. — Мм радостно очекуемо и другу кнБигу, коа—желили бм да чистммт. ср б сконар о днммг духом* дише, и да намт. не донесе само оде. Ове су већт, тако. отужне, да и нашдрав^емт. читателго стомахт. кваре! 1) Да ор1ашке рћчи ! Тко не види овде Руско : сторожа, сторож-ноств, нред-о-стор о ж а , н р е д-о-с т о р о ж-н осп? Та кои Србинт. каже: сторожа на мћсто стража? Боже милми,у каквои смо ти сметнш! 2) На стр. 41. стои крћпош^у. 3) Селимо ли благор о ДН1.1И? Какова дослћдноств ! 4) Ово тако звони, као кадт, 6бх Латинт. рекаа регрикћетшиз. 5) Не кажемо ли уређенг? Па одкудт« постаде урежденћ? Н.<> граматико ! 6) Наиужасн1е кећт, е кодт. Србалн ^гасЈиз вирегкПУиз —■ нашто дакле пре? Кадт. хоћемо цре , нетреба намг наи; ербо преужас но означуе у ж а сн о на каивишем!. степену — дакле е 8ирег1апуаз.