Пештанско-Будимска скоротеча

23

Сис1аоуа(:е с!«р1е , заз(;а\по I оа зуе1 ЈгЈао У1а<1оуп 2огес. Зуегак I ТЈ 2а§ге1ш, кос1 Ггаа 2арааа 1842. ка 12-тиии стр. 128. Впше слободе, него разума. Г. Зорац!. у свое чудовате дипле сасвимт. чудовато свира свћту; али бол1- бм учшпо, да е себи самому свирао. овде ми Ј1 нехотнце долази на умт> латинска пословица ; 1аси !ззе1 рћИозорћиз шаазјззе!;.— Заиста овомт. несланомг сатиричномг лакрд1омт. показао еГ. Списателв да нити е што читао, нити дакле [што нау410. Што годг му е на езБхкг дошло , све е написао <је:г(. свакога размвиплнванн. б) Руске. Нћка непозната госпон, кон подт. именомт. Димт. пише, обогатила е до данаст. Руску романтичну литературу трима кш.игама. Изредноств овм кнвига привукла е на нго свеобштми позорт.. Као што се Енглезка поноси свошмт. Ладомт. Булверт. ; Французка евотмт. Георгомт. Сандв^ Шведска сво10МТ. Фридерикомт. Бремерг, Нћмачка свотмг Палцовомт.: тако и Руска у овомт. особитомт. понвлбнјго женске романтичне литературе може охола 6&1Ти на свого Диму. в) Ч Е С К Е. КНга. Баг (1сегаа1 а вуаиаа 81оууеазка, Могауту, Сесћ а 81егка оће1о\уаггк, \уус1а\\ааа ос1 МЈ1оз1а\\ а Јоз. Нигћапа. Нобпјк I. Ргезрогки, 6Ш \у Вгеиз1а\уе ааЈ Биаа^еш. 1842. Рјзгаеог игогеаећо Ап1оајиа ЗтхЈа- VIII. 312. стр. у 12-ни. Дћло к.ако сј > полл, тако и изт. нутра прекрасно. Посвећено е славному списателго и великому лгобителго и заступнику Славенске народностиГ. 1ов а н у Чапдови^у Лсеновач к о м у. Нвитра дише духомт. данашнћгт. Славенскогт. вћка. Находи се у нбои прекраскм пћсама и приповЉдака одт. наиславнш Словачки списателн , као што су : Коларт., Штурт., ФеерпатакЈи, Хурбант., Воселг, Подолинскги и т. д. Између пћсама особито су опомене вредне: Озис!о\\'е ^Ј1гу, одт. М. I. Хурбана, затимг Коларова балада „Но1ић1се с(:1ћа§аа и 81а\\ јк, Штуровт. Во§о\уајк. У прози е наиважн1е ,, У\ ; \'1с1 (1о Косаигко\\а одт. Бранислава Подолинскогт., и 8ууа1ћа Кга1е ЛУеШсо-Мога\узкећо одт. М. I. Хурбана. Гледећи на станћ народности наше } мвхслимо, да Ке на мћсту свомт. бмти, ако изт» овогј . последнћгт, предмета нћке изразе, кое е Г. нисателв на свое едноплеменике управго, мм нашимт. читателвима у слободномт. преводу саобштимо. ., Како е ' с вели жалостно стаић народа, кои самБ на свое лредке заборавла. Кадт, С е несе1.а предака свои, нодгриза му се корент. живота нћгова.— Тужна времена, дивлћ буре, несрћтне судОе нодигоше се надт. иашимт. главама. — Мм лгобимо ту},е обмчае. а нецћнимо домородне мужеве, кои говоре о славнои

прошлости Славенскои. — Наппаметнје бм учинили , кадт, бм узимали у руке кнвиге нашимт. народнммт. езБИСомт, писане, и нби читали, а не коекакве поништене и нрезиранн достоине Мелузине , МаЈолене, Брунцвике, Штилфриде, и овб^мт . подобна неприро^ена и невредна измБпилћшн. " и т. д. Тко има у ш н д а с л у ш а , н е к а ч у е! г) Полвчке. У Виднп изишле су слћдугоће нове кнБиге: \У Иао ос1 роега!:к6\у је§о Јо §• 1750. рггег КгазгеуузкЈе^о. 4. свезке. На 8-мини. 115. штампаНБг Табака, ст> 20. мћдореза и 2. плана одт> вароши Вилне. Озг1:а1ај ир1ог \ у В1е1ећга(1г1е, рггег Јоћаа оГ Буса1р. е а (1 г о \ у к а р о т а 1 у с ћ (1 г о § а с ћ, сгу11 зк(се оћусгајо\\'е иа 131а1еј - Киз1. Двћ свезке одт. Буиницкога. д) На ностраномг езику о Славенима. ФЕе ЗВцТепГфаГ* ђе§ ((лШ1Ј"феп ЖиКји-З Гт гсеће|1еп, Ђеп а!(ргеиј;1ј"ф«П(1шаГсђеп 1Ш;)г(и13 ии( итгапепђеи @тпе «оп 5)г. факиГф. ?ет&егд 1812. ЗЈегЈад 1 >опЗ. МИ1јко\убк(. На 8- мини . стр. 432. бдно одт. наиболБк дћла о Славенскои митолог1и. у нћму е точно саставлћна цћла теософмчна система наши погански предака. — Жао намт. е само , што е Г. ХанушБ, као рођетши Славент., коме су у колико МБ1 знамо — сва Славенска нарћч!« позната, ово Славенско дћло за Славеце на ту^емт. езику нанисао! Та ни е л' нам (. преч1и езикт. о гаца наши, него ту ] 7 инск1и ближи и далш сусћда ? ! 'ДОМАЋЕ ВђСТИ. Изт. Новоп Сада пишу: Нћки родолгобци, желекн ученицвша новозаведене школе пћнш као н'ћку нризнателностБ одт. свое стране за прилћжанје нБЈово показити, и у томт. прил1.жан1го укрћпити 1И, 11. 1ун1а угостили су 111 у гра^анскомт. стрћлишту (сћс 8сћ(езз1:а11:). Гостбу исту участвовао е и племешггБи! магистратт. и хорт. гпмна.31'алнБ1 професора. Забава бБ1нше угодна и сасвимт. Србска.Хвала Богу, кадт. и кодт. наст. новт. животт, покрзивати се поче! ХоКе се хинезки зидт., кои е Н овбш Садт. до сада окружавао, разрушпти ! Надамт. се } да ћу вамт. одт> сада често радостне гласове о напредованго код внасБ народности Србске саобштоват* срећу имати. *)

*) Боже даи!— Наирадосша вћств, кон 6 бг насг, аи милбш родт> Србскји обрадовала, бБ1Ла 6б1 : да е у Новомсаду основанБ алумнеумт. за сиромашке ^аке; да се е у гнмназн! Новосадскои нодигла катедра езика, литературе и истор1к Србске; да е тамо заведена Србска Читаоница , да е установлћнт,Србскхи театарт, и т. д. и т. д. Ово све родолгобиви Нововосађани могу учинити — само треба хтћти! у.