Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО - БУДИМСК1И (0 К 1Р Ф ЧР141 А а ГОД. I. И 3 Д А е ТЕЧ. I. ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧБ. Неделд, 19. 1ул1а. Число 6» 18-51:2.

СИДА Г У С А Л А. одђ Ђорђа 1оваиови1»а. Свака травка има свого силу Кол чини савршенство н^но ј Свака душа има свого милу Кон) цЈзни к.'о благо отмћно : Ал' и пћсма гибкпмћи' грудш Нузт> гуслице, кошмг> слЈ;пацт. гуди, Силно дира мимопролазеће, И вабнимг 1М чаранЉмг облеће ! бданг иде да купуе робе На пазаре — и вашаре лвне ; Други хити с1> 6ДКИМЂ зубомт. алобе Снине слике да учини тавне; Оваи гледа како да добме Како зиде зданл да пробје ; Онаи опетт. себи самомг преданг Ммсли како да постане вреданг: Но кадг чуго слЈшца в^штог' струне Одавати пћсмице мначке, Онда кт> н!5му одт, свудг хрпа груне Заборавнв!* намћре слабачке: Те слушаго прадћдова д!зла, И чему е кодг. нби' бћ1ла стрЉла Забленути, — док-в не стану руке На струнама пзводити хуке. —

о СВЕТОСТИ УЧИ.ДИШТА. (изг Хердера изва^ено ) одг Стаматовића. За нашегЂ времена., гд^з скоро ништа ни е свето , дулшоста ме мон позћгва, да о светости Училишта слово мое поведемг>. —■

Свето е то, што е освећено, што е као законљ и правило утверђено, што е одђ Бога посвекено, што е и;ертвомг> и светмМЂ употреблаима овЉков^чено: дакле и ненарушимо е. Свето е дакле и неповредително. Што сирЗзчБ се повредити и одђ никакове грЈзшне руке додирнути не см^ , зове се свето. Свето се на конацЂ зове, пгго е Божеству ближе, што е нЈговомђ силомђ испун];но, и у чемЂ самЂ ДухЂ божествености обмтава. Даите да видимо, како у свакомЂ овомђ значаго, кои су едно исто у основи своши, Училишта света места есу ? . 1) Училигпта су разсаднице за ображаван!; човечески душа. Налази л' се тако чист1н какова нам^ра одђ ове ? И каково свет1е место одђ овогђ ? Света е млада душанаивиши Ангели небесни, каже СпасителБ, есу н^не слуге, и духови бранителћи нЈни на землви. На чистомђ младолљ лицу душе д^тинћске гледак) они самогЂ Бога. Тежко, вели ХристосЂ, ономђ , кои е едно између дЈце соблазн!0. — И опетЂ како се лако д$ца соблажинваго, т. е. повре^уго и кваре! Шта е впимателше одђ едне младе , дЉтинбске душе? Свакћ1 утокЂ пршма она, као како†вмипи налогЂ, плоди мб1сли , или ш дал^ испреда. Ј1 не вЉруемЂ, да благосло†на ономђ , ил' у ономђ човеку почива, кои, као што Св. Писмо вели, Духа Бож1егЂ у себи опорочава. — Нека се дакле отера изђ