Пештанско-Будимска скоротеча

Училишта свака безобразноств у основима, у нравствености и у вкусу} нека се протера све оно , што 6 лажлг>иво, слабачко , подло, и гадно, ма се сћ каковомљ 6010мћ намазало, и ма како му драго моди гов^ло. ПротивЂдуха шта више ове стол^тне моде, код глупостл , лажБ , слабостинго и невалвалство одобрава, треба а и моран) Училишта насупротЂ да раде. II кадт. не бм нигдћ бћт .1 о , то у Училиштама заиста треба да е свагда правило постоиногг. и здравогт. вкуса , чисте нравствености и разума. Ако се у школама чуго подлости, невалллства, соблазни, онда смо пропали! Ако е у школи истина и пристоиностб изгубл±на, и ако се предЂ младммђ лмдма оно похвалгое и за прим±рЂ представлн, што е низко , простачко , гадно ^ то су веЗш истина и истми вкуст. свое посл];д11± прибћжиште изгубили. Истераите ми на пол^ оне , рекао е Христосг., кои сђ голубовима и новцима у церкви тергуш ј ерљ е домђ отца мога м^зсто светин&. — ЗбогЂ тога никакове друге, но само свете ствари у школама треба да се уче. 6рЂ основи чИсте науке есу свети. Своеволвно нитко 1и не може прескочити ј ерЂ оне ни су своеволвствомЂ пронашле се. Ншова правила и основни подупирачи есу у светои природи, као неприкосновени, ненарушими и свети закони и запов±ди. Свети су велики они духови у древности, тако названи классически мужеви,а тако е исто свето, вћчно и ненарушимо правилоистине, доброте, ил:ћпоте, коетребада се у младу душу, као вћчито правило укорени. Света наипослЉ треба да буде нравственоста школа, како у узаимничкоМЂ поштованго учителн и ученика, тако и у неповре^енои светости ученичкогЂ спраМЂ сама себе поступанн. Никакова распустноста не треба да се женЉе изобличава и више наказуе , нежели она , квдђ се светостг, нравствености , ма у комђ роду нарушава или закопава. Иста распустноств не само што сниностб п,±ле школе помрачава, него е шштђ за младића правми отровЂ узза ц]злми животђ

нЗзговђ. Ако у свачемЂ другомЂ младежи крозЂ персте гледати треба, али у погр±шкама овогђ рода нипошто} ерЂ ништа ни е у еднои школи соблазнителн!е и горе, него кадЂ се увреда светомЂ воспитан1го , пристоиности и благородству нанесе. ( конацг сл^дуе ) ПРОРЕЧИШТЕ (ОВ.АСПЕИМ). ( изт. Пауоанја по нЉмачкомг преводу) ОД1 Професора Исакони^а. Л1зпа као Граи,1а каква с^дила е Хариклеа подђ маломЂ с±ницомђ у свомђ врту. На прекрасномЂ јЉномђ лицу дубока се жалостб показивала, велико нЉно црно око висило е на облацмма, образе н ±не квасиле су сузе, а сђ н1 >има и надимагоће се прси, кое су влажне власи покривале. ЧасЂ е кргпила руке, часЂ е марамомЂ очи утирала, па онда жалостиво са укоченммђ погледомЂ преко цвћ ћелп, искићеногЂ полн погледала. СадЂ наслони главу свого на гранчице, и лежећи тако сматрала е бћжуће облаке. бданЂ уздисаи излетао е за другимЂ изђ грудш н];пм, а свакпх е по една сузица пратила. Неспокоино садЂ се подигне, жалостно стане руке дизати кђ небу, и са штуцагоћиМЂ гласомЂ рекне: Тако рано! — Богови ! •— тако рано! — Л умрети! у цвћтагоћои младости моти! сутра! страшно! Са жалосћу пружи руке одђ себе. На еданпутЂ сва као крпа побледи, сакр1е бледо лице у покривало свое , и одђ тежке туге викати почне. „ Полидоре ! " тако е она лаганммЂ гласомђ говорила „ Полјдоре, кадЂ бћ1 се тм садЂПОвратт, мене потралао, аолтарЂ,олтарЂ са крвлго мошмђ пашао бондисанЂ." СадЂ као да заспи. „Ахђ! оћеду л" смћти устне мое шштђ едаредЂ нћму „ сђ Богомђ остаи " рећи! оћеду л^ смћти руке ове " разшири руке свое, и посрне натрагЂ.