Пештанско-Будимска скоротеча

„Аполлоне! свирЗзпи Богови иштјг одт> мене животђ мои, мои цвћтагоћш животђ ! " Жал оску погружена ходаше садЋ горе и доле по врту ј душа нјзна, узпалЈзна и устравл^на- образомЂ смрти, скоре смрти сутраши4г1> мтра, занимаше се. у истомђ тренућу стаила е при рул;ичномђ жбуну. Узбере одатле рул;у, а чимђ е узбере, листићи ружични преко прспго нЈнм одпадоше, и падоше на землго. „ Ахђ ! та смртх. ми е изв±стна ! " повиче поблсдивши „ПадакЉе лшпће смрти е мое вћстникЂ. " Тако е упрепашћена станла ту, а нћне влажне очице , као уковане , почивале су на листићама ружичнммг. , на землви лежећимЂ, а ммсли на сутрашнвои жертви. Ни осћтила Н16 шушанБ купине на полго. Гране одђ купиие разгрнгогоћи, дође ПолидорЂ у вртЂ. Сђ Мессенске воине дошао е , да лгобезницу свого, милу Хариклего види, и да се опетЂ натрагЂ врати, и за нго бори. Онђ го одострагЂ сђ обадвЗзма рукама обгрли, и нснммђ веселиМЂ гласомв повикне: ,,„моа Хариклео! "" Она е добро чула гласЂнћговЂ, она е осћтила грленћ нћгово, она е осћтила устне нћгове на н±нммђ , она е дрктала, и пала у нћгове руке} но ^ оштђ н1е см^ла лице горе подигнути , лице, кое е бледоћомЂ покривено бмло , а ни очи , ербо бм све сузе издале : него наслони лжце свое иа прси нћгове, II таино желнше, да се на воину врати. На последку, безЂ да е лице сђ прсхм нћговм подигла, запмта га: „ одкуда Полидоре!" И то е дрктагоћимЂ гласомЂ запмтала. ,,„Сђ воиненашш лгодји, да бм одђ срца твогђ нову смћлоств кђ боренго позаимити могао. Дивш Шпартанцм, даго наМЂ садЂ за нћко време одмора. СадЂ у Аргосу се блистаго НБ1ови мачеви. Али ће на несрећу НБЈову осћтити, да смо одмора имали. ОХариклео ! по()Јда мора наша бмти ј ерЂ се мм боримо за жене и дћцу , ан за Хариклего, Д& ОКОВИ ВИШ6 Нс1 РУЦБ1 овои не шкЈрипб. Сђ тимђ 10и притисне руку ва срце свое.

Хариклеа на то машући главоМЂ одгоговори: „ИбезЂ окова може човекЂ несрећанЂ бмти." Полид. Како ммслишђ то? какоХариклео? Твое око, твое лћпо око плива у еузама ? — Шта ти е ? Харикл. Шта ми е? пмтапљ шштђ ? Полидоре! тм си далеко одђ мене, и како далеко ? Опасностима увћкЂ обколћнЂ, смртг, прати ти свакш коракЂ, а н самћ овдесама, оставлћна— безЂ обране— безЂ пр1ателн—■ ахЂ Полидоре! кадЂ бм тм овде бмго може бмти— али тежко Шпартанцмма! Полид. Оии желе воину и смртну пропаста! Нека шмђ буде. Харикл. На жалостљ, само доста рано ! — Но зашто си дошао , и кадЂ ћешЂ опетЂ ићи? Полид. 0 томђ Хариклеа п&]та? тм пмташЂ : зашто сам& дошао ? кадЂ ћу опетЂ ићи ? шта е теби ? — Тм си хотћла, кадЂ самв овамо дошао , изђ мога се наручјн изтргнути } тм си твое мокро сакривала око. Иначе, кадЂ саМБ годђ долазјо, трчала ми е Хариклеа, посртагоћи одђ радости, на сусретЂ} прошавше и будуће онда се заборавило 3 Шпарте онда иа землБИ зне бмло, и н , л ПолидорЂ 6б1о самБ само ту: а садЂ—- зашто си дошао? кадЂ ћешг, опетЂ ићи?— Како Хариклео , тбг сагибашЂ главу твого, сакривашЂ ми сузе твое ? —- Дћвоико, зарЂ н неМаМЂ више срца за тугу твого ? •— ЗарЂ т&1 имашЂ суза, кое н нетреба да видимђ ? Иначе, кадЂ самБ годђ долазјо, говорила си : хвала ваМЂ ^свима безсмртнбша боговима ! онђ е овде ! а садЂ—а оћешЂ тштђ дуго остати , дуго ? Хариклео! шта ти е срце преокренуло ? Харик. Мое срце? Ништа, Полидоре! Мети твого руку овамооно јоштб само за тебе куца ! ПолидорЂ обувати садЂ обадвћма рукама Хариклее тћло. „ Погледаи ме , дћвоико ! око у око ! и садЂ ми одговори, шта мучи срце твое ? — Ахђ ! садЂ текЂ видимђ , шта *