Пештанско-Будимска скоротеча

самт> наипре у великои радости превидхо: лице твое бледо, око твое црвено и плачно! Лгобезна , мила Хариклео! шта ти е ? шта те мучи? X а р и л. Ништа, заиста ништа! В$руи ми, ништа, нежели страва што те ув^КЂ, да си у опасности, знамЂ. Гледаи само, н се слгћшимЂ. Она се силомђ насмЗзши ј но см:ћи н :ћнЂ наличш е цв^ту скоро умируће ружице. П о л и д. Тако ми Богова, Н1е као што бм требало да буде. Хариклеа прекине му брзо говорЂ: „Послушаи ме само Полидоре ! ЗарЂ нема никакве надежде, даће се воина окончати, никакве надежде миру ? П о л и д. Миру ? са ШпартомЂ ? Ие Хариклео. Овако говоре сами оии, гордиШпартанцм : — Мессеша мора пасти, насЂ лгоде ће поубхити, лсене и дћцу ланцм робства оковати, и у стране варварске землЉ продати, наши домови мораго се сушити обондисани крвлго наше невине дћчице ј цркве наше мораго се разорити, и само сурвине б&1тће с поменици МессенскогЂ кадгодћ народа! Харикл. Ахђ! н се страшимЂ већЂ, да шмђ се рћчи не изпуне. Они су нашу воиску потукли, наше градове освоили. Гледаи , мм Нхивимо само шштђ у едномЂ граду, као 63; дномђ останку далеко чувеногЂ МессенскогЂ народа. Ахђ ! бм л' могли, л или тм , народЂ нашЂ спасти ? бм л' могла л, лготину Богова, домовину нашу разоравакЉи , утишати и на болЈз окренути? ЗарЂ небм тм Полидоре! животђ твои радо жертвовао, онда, онда , клдђ бм смрћу твојомђ народЂ твои избавити и спасти могао ? Полид. (смћшећи се) К 6 м животђ мои ;кертвовао, бм се и изђ самм руку твои отргао, и за народЂ мои умрео. 0 н ммслимђ , да саМЂ већв показао, да самв достоннђ , МессеиацЂ се назвати. Хариклеа при оббјмђ р^чма са великимЂ побуђенћмЂ н'1зко.1ико кораклнп! горе доле одаше, после сч на едаредЂ Полидору окре-

не, и озбилћно рекне: „И тм бм на оногђ мрзхо, кои л;ивотђ свои небм драговолвно жертвовао, кадЂ бм насЂ све избавити могао ? Иебм ? Полид. ОХариклео! — гуиђагоЈге подс.\гћиванћ пратило му е свакш коракЂ предЂ стран&1МЂ вратима нека онаи лежи^ безЂ домовине, беЗЂ домашнви Богова, безЂ мира, гон^нђ одђ осв^тожеднм Богина нека самЂ по странБШЂ землнма , као да домовини своши жертвовао небб1 л;ивотђ свои. Харикл. (баци му се оковрата) Тако, тако, Полидоре! само си тако мое горуће лгобови достоннђ ■ тако, о само тако самБ н желила тебе имати ! тако самћ те одђ безмртнм Богова молила, и само тако есамл тебе достоина !" Баци му се на груди, и ецаше нсно. ПолидорЂ се на сузе нћне см^зшш, образе ши рукомЂ гладш, и сузе ши покриваломЂ нћнммЂ утирао. ( Проду;ит1тке се) 0 произведенјго СупЈ,ествителнм' Им ен а! о дт, Јована Поповића. (Конацт. изг бр. 4.) II. Писме 1е на краго имаго: а) Све рћчи Суп ^ествителне, кое одђ собственм савршенм временика производесе, н. пр. сложити еств савршенЂ временикЂ, одтудЂ сложеи1е : тако: спасеше , предложеше и пр. б) Све одђ временика', или и одђ други' частш слова произведене р %чи, кое бђг предЂ овммђ окончанјемЂ писмена: б у «, д , ж у л,' п , р , с, г, г«, ш 0 имале, као: самолгобје, православ1е, езмкословхе, милосрдје, подножЈе, подлунпе, прибрелае, безумје, великол!зп1е, лгобомудр1е, причастје , благогласхе, нар^чхе, подуш!еипр. в) У рћчма сложенћша, одђ временика произведенћша, кое предЂ овммђ окончеН16МЂ, или предЂ нЈјКИМЂ тштђ напредЂ писменима, писме л , сђ предходећимЂ, или послћдугоћимЂ $ имаго н. п. разд^леше, о-