Пештанско-Будимска скоротеча

пред^леше , обнвлев.е и пр. но несложена подпадаш П0Д1» пре ^ђеречена правила , и пишу се или са * , или Л, по своиству временика, одђ коегљ се производе н. п. д^ленЉ, нвлеше; ербо д^лити естл несавршенЂ • а нвит и савршенЂ временикЂ. М4стоименГе пише се са 1$. г) Многи временицм не могу оваковммг. начиномЂ произвести Сухцествително ј но овдЉ у кратко н!>кима приведенмма слоговима, као: <5а, просба, одт> просити, ва,молитва одђ молити, ме , с ^зме одђ сбнти, ело, одђ ести • тако ^ерЂ и одђ прочи' частш р}> чш , као : ико ученикЂ одђ ученЂ, остЂ мудросТЈ> одђ мудрми, СКС1 воиска одђ воинђ (воиникђ), ца десиица олђ деснми. Це понаивмше н^ко у речма умал:ћше означава н. пр. пиленце, нгнЈнце. Ина или ара^ или ште изражава н4ко уничижеше • и у коимђ р ^чма у корену налазисе г : мЗшнсе на ж , а к на г , и. п. ручерина, лгодескара, ножурина, дериште и пр. д) БлагогласЈн ради, кадкадЂ се и коренна писменна прем^ннваго тако н. п. не кал;е се еданацЂ , но едииацЂ, не еданствено, но единствено число; кажемо ре:ћи и бмва р!зчБ. Особито писмена с з х, укореннмма р^чма находе^а се, премЉннваго у произведешго с и х на ш , а з на ж • но при писмену с, мора се то точно наблгодавати у СуЈцествителнмма одђ временика' произведенмма, у прочима пакЂ мо;пе се, и задржан $мђ кореннога писмена с, или премЉнешемЂ на ш произвести 5 писмена з и х свагда се мЂннго, као што е речено, н. пр. пасче, или пашче , гусче , или гушче • но пов&гшеше, понижен1е, површаи и пр. П р и м "1з т ба. Колико се пакЂ годђ може, коренЂ рЗзчш у произведешго задржати треба.

писана показуго, препов ^да намЂ Ботта у својои недавно изданои кнбиги „ Ке1апоп (1'ип тоуа^е <1ап8 Је Уетеп." „ШахЂХассанЂ " вели Ботта „ врло се е зачудјо, кадЂ е отђ мене, као Еуропгица, Арабско писмо добмо, а јоште већма се е зачудш надЂ простимђ моимђ штиломђ . То бм велико преимућство, рече ми, Еуропеаца бмло , кадЂ бм само оно писали, што кђ ствари прииад. лежи. Мм наше ммсли подђ брегЂ фраза закопамо, и онда бокоре цвМга на н"ћга проспемо. Овако ШахЂ ХассанЂ. — СасвимЂ другче ХуссеинЂ Ефенди, Сав1 ;тникЂ одђ Ходаида, о томђ говори. Оваи ми похвалБиваше красно воспитан1е и духЂ Ибраима Паше ј и за знакЂ н^гове красоте у писанго рече, да се н^гова писма весма тежко разумЂти Л1огу." Заиста находе се и кодђ насЂ многи, кои еднако са ХуссеинЂ - ЕфендшмЂ ммсле, кадЂ о лгодма бес^де, кои — као што и ИбраимЂПаша— деспотично сЂхрпомЂучености свое владаго. И ова ученостн често се у ничемЂ другомЂ не састои, него у в^штини, слабе м&тсли подђ „ брегЂ фраза закопати, и гробЂ цв^ћемЂ посути."

Д 0 II И С И. 1. У Земуну 6. 1ул 1а 1842. Вм сте стуломђ ii 63мкомт. писати почели, а правописан!н држите се оногђ , кое едино с.авт> нашт. отличнЈи народт. одобрава. Тако треба. Г. Шаффарикг. писао е ученомт. едномг Србину у Бћограду, и х^аже му, да онт> за добро налази, да се Срблви одт> славенскогг свогг езБ1ка у свему, а и у правописашга ке удалмго. (1) А и зашто бм мвг безт> нужде нове речи ковали и одт> славенскогг се езмка тим1> удалнвали? Ил' зарт> пма 1оштг какавг

1) М&1 смо о обомт . писму приватно нзвћскени. У нћму се оваи славним мужт> чуди , и по нашемт> мн!;н1н) праведно: зашто се Срби толико о правопису препир)', а чрезт> то стварв т. е. народну литературу занемаруго. Истпна } препоручуе СлаБенсши правописг, алц не сг нам^ромт., да Ср6и при нћму остану ; него да се нвиме за садт» служе, докт> време не до^е, 1^ад1> ће дружтво ученм Србалн СрбскЈи устронтп ц опредћлити. У>

МБ1СлИ МАХОМЕДАНАЦА 0 ШТИЛу. И КОДЂ Махомеданаца тако ^ерЂ иалазе се протиборни видови Естетике. КакавЂ различанЂ вкусЂ они у обзиру лЗзпога начина