Пештанско-Будимска скоротеча

«з&1К1> ороографшт ^ кон се безг ученн— као што 6б1 то наши гд^кои млади Срблви хотћли— научити ложе? Ил' е може бмт' Вукова таква? Што се пакг кованл речји тиче, велика е кодт. наст. жаЛОСТ1,, што наши ГГисателви никако некеду за мудре оне речи древноп> едногт. старца да знаго, кои вели „ В ос!огпп 1 уегћа пп!1а 8ип1 рићПса, зијз и1ипШг- Е1 1с! (ЈиУст соттипе отп1ит Геге ез1 аг11ит. (2) — Тако таи старацг вели џ а наши Писателби изврћу и преокрећу и оне славенске речи, кое су већт. ј народу познате, и тако ре^и, у Србству право гражданства већт. придо.бмле. Тако н. пр. едном!. невалн ,, втечеше ' с — него каже упливг. ' с Забадава му човект. каже, да упливати значи нћмачки е1п[ф№шшсп, онч. хоће „ 6тЈГи§ '• да се зове , упливг." ДругШ опетг преводи 1п1егеззе са ,, дотнцан!;" и т. д. Таквимт. ће начиномт. и кодт, наст. скоримт. до тога до^и, да ке свакШ писателв своД собственнвш речникт. имати. (3) — Ован част. до^е намт. овамо Нв- Вмсокопреосвн1ценсТБо Архи Еп1скоп1, и МитрополитЋ БћоградскШ Г. Петрт. 1овановичб . Ноћасв ће на пароплову доле кг Мехадш оти1,и, гд1> нам1 ;рава кои дант. у тамошм.имт. топлица11 а провести. — До краткогт, времена послат'^у Вамт. описан1б станл нашм школа Ј' протопресв\-терату Земунткомт. — число учителл и ученика — число притомч. народа—црквш н школа. Л се надамг, да "ћеду Вамт. таково што и из1, други протопресвутерата доставити, (4) па намт. онда не!,е нужде бмти изт. н^мачки Новлна недостаточна игјв Љ стхл о стварма нашимт. подт. готовт. новацт. пр1имати. Петрт. 0еодос1евичб. 2. Садашн^ СтанЈ Србскогљ Театра у БЈограду. Одт. кадт. е Нћгова Свктлоств Кннзт. у Топчидерг отишао , све се манћ и манЉ Театерт. посећуе -

2) Ово ммслпмо, да се Саип. о тако названомт. Славено-Сербскомт. езику казати може. Данашш,и литератори купе рћчи изт. у с т а н арода, а не изт. кнБига, кое су учене главе написале. Ако ли у народу кое потребите рћчи нема, то се узима изт. нар1">ч1л славенскога т. е. црквенога, ако лакч, ни у овомт, нема, то изт. ког1» другогт. славенскогг, н. пр. Рускогв, Ческоп. или Полнчког!,, па сходно нашемт. езику посрби. Ни е л' тако ? — V. 3) Баремт. бм онда лакше изт, шше еданк сталН&1И и то критичнми пзпословали. у. 4) Радостно подобимм!, саставцмма листове наше уступамо, ст, тимј , рад1е, што о нашимт, школа.ма засадБ Ј.ошг толико знамо , колико ништа. у.

На врућину гледатоћм могли бм казати, да е и потешка стварв у Театру обстати • али овде се на то и^и мора, да се тако полезно заведеШе одржи; и кадЂ ј -змемо, како БЈзограђаш! неЈ-морно тако названми енглезкш конвотрк!. пооде, не можемо се задржати, да одт. срца не узданемо. 0 СрблБИ, Срблви, кадт. ћете престати ту^е уважавати и подпомагати, а свое презирати! Сви народи сматрам Театерт. као наиприкладнЈи способт. образованн- а вами е поволБН1е гледати, како се безпосличари на к .ош,ма преврћу, него такову забаву имати, гди е и наука прикопчана. Особито е примћтбе достоино, да Београ^ани не радо чум, кадт. се какво д!;ло на Театру повторава, а при конвотрку ни мало емч. досадно н1в по пеТЋ и шестг. ред1и едну исту стварв , ст. малммг само некимг изменама , гледати. — Познато е, да е Паша забраш'о такова дћла представлнти, гди су Турци помешани. Свак1и може лако забранБивати , ако га другш слуша ј но мбг држимо, да е ова стварв већа, него да 6 бг е самт. Паша решити могао. Внше 6 б 1 се дакле обштои ствари помогло, да е Србско Правителство искало, да се ова стварв Порти наипре на разсмотрен1е предложи. Нашло бм се може бмти тамо лвдш, коима ово не бм тако зазарно бмло, као што се паша Пинп. Иначе, ако овако пође, можемо дочекати, да ће лшдма забран&но бмтн и народне оне песме певати, гди се о Турцмма спомен!. чини, пак.1, онда— но и куку са СрблБима , и нј Л оволп , народносћу !! ( изт. пр1ателБскоп. листа ) ПРЕГЛЕДЂ ЛИТЕРАТУРЕ. а) С р б с к е. п .. Окодрен - 1Ј нд подкигг КлтнхетГчикдго Нлстлбленга к2 училифлх 2 ' стОво неоцћнимо дћлце Н б. Вв1сокопреосв. Г. Епископт. Будимск1и Платонг Атанацковићг посвет!о е свештенству свое д1ецезе, коимт. га ободрава кт, марлБивому преподаванго катихетичне науке. М бх желимо, да исто доволбно помнбивћг чптателн, а и послћдователн ка1,е. Ако православно свештенство архипастирскомг савћту, у кнбижици овои мудро изложеномг, слбдовало буде, то нимало не сумннмо, да ће ст, наставлкн1ем1, катихетичне науке у многомт., и сваковрстномт, обзпру бо.п'1; одеадг ићи. Киге 1 Тагпје. Резте о<1 Ејис1еуЈ1а Уико11поу1ба. 1Ј 2а§геБи, изкот Гг. 2ирапа, с. кг. роу. кпЈ1§о11зкага 1 кпјј^о^агаса. 12. стр. 160. Г. Вукотиновића и при издатго ове кнБиге неможе иначе, него сг Пшеђе 1ауе! поздравити. Кодт. мало е лгодш талентт. и значаи тако споент., као кодг нкга. Нћгове п1зсни, кое му унутарноств пред-