Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО -Б? димскт У А

(01К: 1Р

ГОД- I.

и з д а е ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧБ.

ТРЛ. I.

Неделл, 2(>. Тулја.

Число 8.

1842.

у 3 Д И С А И. о д г ДимитрЈл Арнота. Србска браћо далмо рааоћана По ленма божествене тврди, ГдћгодЂ ми сте на ззмалБскомт. кругу Ход'те амо , шир'те нћдра братска! Та дружевна снравна ми е душа, Да одлеће на сусрки. Србгшству, Да цћлива сБоеродноп> друга, И поздраки са братскимт. се грудма ! Ход'те бра^о! ходи роде Србскхи! Ход' на саборг } на дружевну саиму, Па мн одви уцвплћну тапну, Да го лечимг шго болћ узмогу. Мелемг. носимћ ст. предћла Вулкански, Гдћ 1оШт. мунн кривЈ-дала н1е ! А л 1>у ти ст. нагпмт. срцемт. братскимт. Простретп се у иаручв душевну: Нект. се дивп ту^сродиа завасТЈ. Како б|)а1>а светкуто дружевносТБ. Ходироде! севнућ' душа тужна Пу1>Ч.е срце у грудма некнимт.. Беот. тебе самв и ксдт, лтдста саманд., Блуднпкт. тужаш. и кодг нуногг свЈ.та ? П аз а р т> [] о в бх и и нрестоднћпг П р п р е н ђ Соколг, С р е д а ц т., и П р и пгт и н а стара, Оиетт. ра!,ат' свомт, ће Србству дике } Па у Жичи(*), прослаклЈнои прво, Заори 1>е славноп1;внћ1мг. гласомг ОпеТЂ Србство надт. дш.нћјмг тонакомт.; Само некг се пре досТ' ипа слутнд Право збуде заслуженогт. Србства ; Нект. будукноств сј)ећу право дели, Па синут' зора златоснина Дакнои натшн поклизнутоп. рода. —

*) Ту е првмн Цар-ћ Стефант. одт, свог брата Светогт. Саве за Ц|ра помазант. бљго.

Слетаи роде духомт. саедннства У средг стана лтобезнога Србства, Па га зовни у пространство грдно, Пекв потражи подђ област'ма Феба Милогг брата , лтобезнога Срба ј Па га зовни у храмт, слоге драге, 1'д:ћ ће видит' вћнчанога вћнпа Свои Дћда и Царева Србски Гдћ му цвили у самоћи тужнои : Прахг и плесанг одт, пустоће давне Обсуо се око снк дпвиогт.! — • Ту нек в клекне са нстиномт. душомђ , Некг с' завћри докт, му кле гве трае, Да за среКу свога милогт, рода Духомт, чеетноп, тект, Србинства дише, И да Србскимт. ,, С в е т м н л " у грудма Слога пламти и честитоств права. Па одатле нект. заврве вћрни На К о с о в о , крвл го пошкроплћно Праотаца и Дћдова свои } Иект, прекриле као сродиа чада Крвно полћ Србскогт, пропалишта, Нект. очате молбу опроштан Поканнћ исповћде Богу, И милости запросе спасенд ; Пекв оросе сузицомт, спомена Разсадт. Л а в ра, Палма и Купреса, Укоренћнг славомт, надт, гробов' шмт>. —■ Ту некЂ стеку сђ цћлогЂ се туђинства Одђ Адрге до Кпнпнске стрми: Све некЂ буде прежалосткммЂ гласоМЂ На опело догађаа црнигЂ. Ту некЂ КраннцЂ брата свогђ Босанца, ДубровчанинЂ, друга Црногорца г ДалматинацЂ свогђ мплогђ Хрвата, СрбЈннацЂ честитогЂ Славонца, И стр1ннацЂ драгога Ш т а е р ц а , А Б а ч в а н и н ђ сцогђ Бана^аннна БратскимЂ грудма, топлммђ чувства жаромг Кђ срцу нћжномЂ пригрли превћраиЂ;