Пештанско-Будимска скоротеча

Т1;ше ст, надомт> узаимноств буду^ства } Злобу требе сиоменомт. Србннства ; Ту иект> сбаце себичности ланце, И едииство у обштини траже: Да се корент. слободности Србске Одсадч, никадг тужант.! не зашн. У Оросламошу.

РђЧБ у СВ06 ДОБА. I. Б ез ђ д обре мл а д ос ти н ем а памети е с т а р о с т и. о д 1, Л го д е б и т а Б у к отинови^а. У свакои стпари , и у свакомг. предмету опо 6 време свагда иаивал;ше, у коеМЂ стварв свои животђ , свое обличЈ, и свое бшће добмп. Ово проиицанћ и истога бБ1ћа постодјг 1; • ово слаганћ јразличитм странака, противнм уплива и утиштеин ј ова борба унутарнви живалн, докђ се право разм$р:ћ (ргорогпо) и складностљ (ћагтота) удова и члаиака установи ,—- ово е наивалане време: ерЂ какова се онда у ствари нјзтила породе, какови се отгда зиаци укажу , тако се и дал"1; потези значаиии и бил^ге разлучушће у оштре , исше, пакт> и чврсће утврде. Цеспоминагоћи иЈзме и на изванЂ себе ги()Икога живота иеимашће ствари, кое се по закоиима, понћшто већЂ откривенммЂ , ве^иномђ ипакЂ сакривенммЂ, изђ таиности нарави рађаго , прелазиМЂ на створЂ , кои се човекомЂ именуе. Оваи човеКЂ, наислаб1е СБШ створеии б&1ће, дуго времена физично само н;ивећи , безЂ прирођенм властитостш тћлеснм, и безЂ наиман'ћга слутенн божествене искре, тако е слабЂ, да 6б1 свакако, да се великимЂ двореиЗзмЂ , настонваи^МЂ и бригоМЂ не чува, пропасти морао. ... Ову слабоћу накнаД10 е вмшшЛи раВИИТеЛБ , вмшнбш ДУХЂ , коимђ су сви св^ћтови напун$ни, странкомЂ свое в^зчие ватре, искроМЂ едномЂ, кои ув^КЂ горућа ман±. или више д %луе у кругове живота свога. Ова е искра у м ђ , душа, или можебмти срп;е ,

На томђ мЈсту столуе вмсока она значаина билЈзга, кон насЂ чини господити свћту, н4говммђ слабо^ама, пакостима, нЉговммђ вЗзковима, или кланити се маленкостима одђ н"Ј>га, кон чине у свЗзту хилнду новм, на чврсте камените истиие сазиданћг идеалнм св^зтова, и коа 6 бг насЂ, да нисмо те;ккоћомЂ т"1;ла ограничени , у небеса узиосила. Овде столуе света слобода, којомђ се дичи у м Ђ , д у ш а н а ш а, непадакЉи у иихсакво робство , ни вериге. Ништа ии е ипах -СЂ на томђ св^зту, што не бм непр^ителн имало,... тако и убога слободна наша душа неима већега непрхнтелн, него м р а к ђ , н езнанЈз. Запреке, кое се уму при развхннго нћговм способностји ставлнго., тару му слободу и бистроћу. МужкЈи е по л ђ онаи елементЂ, нзђ коега састое ступови, носећи станЗз нашега душевиога св ^зта, и иЉгове среће. К р аснми полђ само е уресЂ (с11е 2Пегс1е) унутарнви пред^зла, кои на украшехЉ и на слогу поединм бмтнм стварш спадаш. М у жк Г и е п о л ђ м о ћ б , л к о с т б , у м ђ ј ;к е нскји полђ е благоств, кодђ многи слабоств, али с р ц е у свимђ стварма... . Краснми е полђ бијоутеррЈа наша, кон е драгонДша, и кош чувати валн. Али шта ^емо сђ оиммђ , хсои треба , да нкђ буде ? хсои мора више 1ошђ на леђи иосити, него зракЂ, кои му т!;ло тишти? Иетреба ту само Титана тЉломђ , а Пигмеа духомЂ него о томђ бм се иаивише радити морало, да домовииа у обоемЂ обзиручврстђ1 Атлета доб&хе. Наши отци, инаше матере тако су насЂ дечаке одржали, да одђ свахсога твр:ђега ела индигест1ш добмнмо, одђ сва1Сога вЕтра хуннвицу, и одђ сваке пром ^зне времена реуматизамЂ. Кои су изнимка изђ ове жалостне регуле, они то само нарави , и срећнои своши т^леснои нкости захвалити имаго. Не^емо мм, да незахвалнми будемо нашиМЂ старцима ( Боже сачуваи!) , само валн , да сада поммслимо , хсако^емодаиашЂ подмладаКЂ ончимо.