Пештанско-Будимска скоротеча

Особито бм морао свакш отацЂ на то гледати, да свое смнове одћ малм ногу на тврћш јкивотЋ научи. За ту сврху наиболћ е развЈн!,-]• х Јлеснм сила ггодпомоћи. Нетреба д^цу у топлмдљ собама кувати, и сувишнммЂ хаЛБИвама морити. Обично Мђтсле учене госпое , кое у редЂ тако названм „ В1аи81гитрДепп" спадаго , да е нко паметно, кадЂ су малена Д^ца ц1лми данЂ упре;кена, каДЂ се мораго увћкЂ учити, на свако гибан!;, кретатЉ и корачанб пазити, и у првои недужиои, веселости прикладнои младости својои старину већЂ педантомЂ подобни постати. ДечакЂ треба да скаче, трчи, и на мрзло, топло , тврдо, мекано, добро и зло да се научи. КадЂ младићемЂ постане, ништа му користнхе ни е, него учити, и непрестано в4;кбати свое тћло. Ту валн да се попраЕимо Волтигирати, ахати.меиданити, пливати, плесати (1апгеп) и т. д то су ствари, кое су свакомЂ младићу необходно потребне. Нетреба човскђ зато меиданџјн да буде , ммслећи , да у томе нкостх> и важиостт. мужа стои, ако онђ, кои уме саблБОМЂ махати, на таи рачунЂ друге лгоде вре^а , и дрзновитосћу свохомђ осрамоћуе ј ммслећи, да ће себи гонпчтвомђ таковммЂ честв и име Ахилево прибавити. Науке овакове потребите су, за да удове наше у непрестаноМЂ послованго уздрншмо. Изђ тога слЉди стално и нко здравл± , кое на бистроћу и живостБ духа машега наивећји упливЂ има. Ммсли ли зарЂ ткогодђ, да мужу саблн не доликуе тако добро , као перо?... Колико бм ш се ман$ у старости своши на подагру , х ир а г р у, н а сла6 остб о 41 го , ж е л у д ц а, г л а в е и т. д. тужити морало , да су младостл свого бол1з употребћ1ли , и т±ло свое бол± ув±жбавали Ово е тако важно, да ни е моћи доста молити отцеве и матере, да на оваи предметЂ пазе и наивећу позорносТБ на то обрате. Елефански слова треба тому!.. Свакхи младићЂ добмд по младости своши срећку (Еоов) едну у руку. Свака готово срећка

мора примћранЂ добмтакЂ стећи , ако го само младићЂ лакоумно не забаци. Онђ има тако рећи ассигнацјго на срећу у свокш руци, само заиграти е нетреба. Да ставимо дакле, да смо младиће сада окрћпили, оачали и тимђ начиномЂ одђ весма погибелне ефеминацхе ослободили. Нетреба се боати вћтра , нетреба се бонзлшво чувати крћпкога ела, нетреба бмти х идропатомЂ, нити винопатомЂ, нетреба 6&1ти двораниномЂ вћгсокога ;кертвеника туалета , нити робомЂ несталне богинћ моде Друга намЂ сада частБ остае, и то велеважна частх>, изображенћ духа у младићу. 0 томђ предмету немогу ништа новога казати. Толико већЂ има училишта, толико заведенн, академхл, толико свеучилишта за изображенћ младића, да бм одвише бмло штогодђ писати ј само опоменути треба младиће, да се уче, и то оштро уче, и да се труде по томђ у редЂ други, већЂ у просвћти вмсоко стоећи, народа ступити. Када тко макарЂ и крозЂ 10, 12, или 24 школа проплива, то нека ммсли: д а и п а к ђ н и ш т а н е з н а, и е г о т е о р 1 го. III т о е к р о т к а м и р н а т е орха приповћдала, то ћестрогаи оштра практихса извести. Ни е доста фино обученммЂ бмти, и у ноихалници ф р а н ц у з к о и и гентлеманхи е и г л е зк о 15 ићку племенитосгх) тражити, подђ кое кабаницомЂ проста глупостх> и неслана а ффекцха, гадими на среднБПХ вћкЂ спадагоћи а ристократиз амЂ и весма често шуплн г л а в а лежи и л и б о л ћ у ш е с а диже... Ако е и французЂ и ЕнглезЂ штогодђ учинхо, да си верих-е одђ етикетта олакша, онђ е зато духомЂ изображенЂ, и пунЂ благости и В1суса у своимђ рћчма и дћлма. Кодђ насЂ пакЂ ... само истииу рецимо ... кадЂ тко одђ тако званога „ бауош Гихге, 1 8ау01г ухоге " мал1Со разуме , већЂ се витезомЂ држи свхго салона. *) Онаи 1е-

*) Истина, да е таковм мало, само што се и ти нћкои за ашого и велико држе.