Пештанско-Будимска скоротеча

Собортз народа хоштђ е скупЉљ бмо. Ефтиде, сви са раздеранммЂ срцемтз праМа судбине несретне породице, држаху сав Љ тђ : едали би се изреченћ Аполла у другомђ каквоМЂ см&1слу узети могло. Колебали су семноги, и хотЈ>ли су Ифису спасти^ у таи махг> изаће отацЂ мои предЂ нби , и понуди т, смртБ невине дћвоике заклгочити. Онђ шмђ е сђ народомЂ претЈо. Полид. Тоштђ ништа невидимЂ. Харикл. Б&1ЛИ смо до мркле ноћи око Ифисе скуплћни , тћшећи м. Кодђ св1Н) насЂ бвгло е срце раздрто. Она насЂ е сматрала са укоченммЂ безсузиимЂ очима, само се кадкадЂ згрозавала, или е викала, силнммђ страхомЂ заплашена. Друго мтро, докђ се јоштђ сунце ше родило, скупили смо се на грозну наше прхателвице жертву • ахЂ, ни ммслила нисаМБ, да е Аполло мене за то избрао бмо. Очекивасмо такову. 6даредЂ до1;С већЂ првосвештеникЂ и рекне ожидавагоћемЂ народу, да Ифиса хпе .Дицискуса кћи, дакле да и не принадлежи породици Ефтида. Жена нћгова— тм знашЂ каква е срамота, неродкинљомЂ бмти — са ИфисомЂ е, робинћ едие кћероМЂ, мужа сво_ га преварила. СадЂ се текЂ та несретна превара одкрје, и ЛицискусЂ е са кћерго свошмђ у Лацедемошго побћгао. ПолидорЂ дигне руке лготито горе: ,, 0 преваре безпримћрне : о тм лажлшвми свештениче ! тежко теби ! рука те Бога оногђ, кога тм тако срамотишЂ , никадЂ не заштитила! ПогинукешЂ нднми, или на самомЂ обезсвећеномЂ олтару, или по среди твога, тебе хранећегЂ народа. Харикл. И мои отацЂ држао е то за превару • а ту превару мора садЂ животђ мои да плати. ПолидорЂ као на жеравици ходаше горе доле, счепа мачЂ свои, до полакЂ га извуче, опетЂ га у корицу тури, па онда са сћвакЉимЂ очима предп Хариклего стане: „ далћ, далћ! Онда е на тебе пала коцка ? 0 зликовче ! та више те, нежели саму Шпарту, мрзиМЂ."

Ха рикл. Ше на меие коцка пала? ерЂ свештеници су забранили дал!з коцку бацити. Полид. (горко) Да 651 се лукава превара предЂ св^томђ сакрити могла, када иесретнми отзцђ какавп лнзблћну му кћерг, жертвовати мора! — СтрашпБТ зликовче ! Харикл. Бесело мм поитисмо кући, и н самб на колТзнбг Боговима благодарила, што е Ифиса избавлјзна бмлај а свирћпи— послали су мирЂ срцу овомђ , кое ће наскоро смртнми ударп поразити. Полид. Буди на миру Хариклео! Сљободна ћенљ ТБ1 бмти! Харикл. УплашенЂ ДоТје отаЦЂ мои са собора. Татм нћга знашЂ. НеспоконнЂ духЂ нТјговЂ нигдТз му на едномЂ мТзсту остати недаде. Стане немирие погледе бацати часЂ на мене, часЂ у облаке , па онда скочи , и мене у наруч !н счепа. Потокомђ су му сузе изђ очјго рониле, кога н донде никадЂ плакати видила нисамв. Онђ тако самв собомЂ бореТш се нТзколико сатт горе доле ходаше, докђ му ше постоннђ духЂ нТзговђ наумш — иаумш П о л и д. Тебе жертвовати ? За име неба, землТз и свхго Богова! тебе ? тебе! како ? отацЂ дТзте свое ? гадно! свирТзпо! ЗарЂ т е иесрећа тигрима створила ? — Тебе жертвовати ? Само нека те рука иТзгова додирне , па му е смртћ извћстна. Харикл. ( плачући ) Полидоре , АристодемЂ е отацЂ мои ! П о л и д. ОтацЂ ? отацЂ ? Но тако ми Бога, н валвда самћ лудЂ ! Онђ отацЂ твои ? Име е то већЂ престало ! — Шта ти е дао ? Животђ ! ништа далћ! далћ ништа! голми бћданЂ животђ ! ерЂ лћпота ова што бм бмла безЂ душе твое ? Ништа ! Гле! (одчупа ружу едиу) — гле, ружа е ова лћпша, нежели тм безЂ душе твое ! А кадЂ бм животђ таи, кои ти е онђ дао, тштђ благодћннћ какво бмло, кое бм ти онђ указао бмо, о тако ми Бога! и небм ништа, баШЂ ништа казао. Животђ , кои е нћму име отца дао, дао ти е оиђ само случаеМЂ у задоволлству