Пештанско-Будимска скоротеча

55

чувства свои! Не, то пре рана, кон ти животљ Обдржава , воздух^ , коим!> дишешг , мћсто., у КОМЂ си воспитана, заслужуго име отца, нежели свирЈпми онђ , кои ти е животђ дао зато, да ти га у већимЂ мукама натрагљ отме. СлЈдуи мени, жено! мачв оваи — извуче га изђ корице — и кадг> бш путЂ кроЗЂ саме пустшЉ нунм чудовишта БОД10 , треба, треба Хариклеа му у наручЈн падне. Не, Хариклеопусти ме говорити , невино нгнбшце ! —• Тм непознаешЂ лгоде, непознаешЂ силну гордостљ Лристодемову. МачЂ оваи тебе 1ге чувати ! — бли АристодеМе? тм си кћер& твогоза благо Мессеше н;ертвовао ? Кралв е безЂ дћце ? бли? едНОМЂ руКОМЂ убЈЖПЂ тм твого кћерЂ, а другомђ грабишЂ круну , за кон) ти н ни длачип,у едну косе сђ овогђ лћпогЂ чела дао не бђ1 ? Тако е бЈзсшо младићЂ таи дуго време } Хариклеа га загрли , стане га молити, да на миру буде, стане га животомђ своимђ заклиннти, да не виче. Напосл1здку сЈјдне опетЂ поредЂ н1з на травну клупу , прсти су ти почивали на устнама нЉговммђ , и онђ опетЂ слушати стане. „„ ОтацЂ мои полети ми на ново у наруч1н , пастави Хариклеа далћ • онђ ме топлђШЂ ороси сузама:, руке нЈгове, кое су ме обгрлЈну дрјкале, дрктале су. Онђ ии рћчице ни е могао говорити, Богове е свирћпима именовао , а мене е са наин4жшимт» именима зивкао. Напослћдку окрене се мени. Слјздуи ми, дћте мое, рекне тихо, и онда ме на кро†дома нашегЂ одведе. Овде е дуго стано, а немирни му погледи летили су часЂ преко тржишта , часЂ преко града. Онђ ми е показивао, Кутагоћи, са погледомЂ, кои ми е срце парао , тржиште, цркву, олтаре. Гледаи, моа мила кћери, почне штуцагоћимЂ гласомЂ , показивагоћи ми множтво Мессенаца, кои су гомилама сђ тржишта еш.ш , гледаи можтво оволвддји, твое согра^ане, кои е крвЈ, често За тебе текла, и помбЈсли да си Гркинн, и то слободна Грки-

нн, старце, измождене у дугиМЂ воинама, погледаи тамо у домовима цвћтагоћу д1;чицу, жене, д^воике,— ахЂ! бћгћеду садЂ они граблћнћ Шпартанаца. Пасти мораго сви они мачемЂ Шпартанаца, или ћеду у тежкимђ оковима, горе неи;ели смртг,, бћданЂ и жалостанЂ проводити животђ. Н посрнемЂ плачући у наручји отца мога. 1оштђ 1пе доста, настави онђ далћ, Шпартанци готове већЂ и пламенЂ, кои ће домове наше разорити. Погледаитамоцркве, блаженм Богова наши домове , срушићеду се з коро†и пуста маовина око олтара нарастиће • гробне унке наши славн&1 праотаца поруганћмЂ и срамотомЂ бмћеду обасуте, вћтрови ћеду са пепеломЂ нвк )е5]мђ чарлшти, н самЂ , н , отацЂ твои, — при овммђ рћчма глава му на прси мое клоне — н самЂ мораћу садЂ подђ мачеМЂ невалнлогЂ Шпартанца каквогЂ скончати! €л' ти жао д]>те мое ? Л самн га , дерући се, тврдо обгрлћногђ држала. 1оштђ има едно средство, настави опетЂ, за избавити отечество твое, мене, цркве, Мтоме, и Мессенско славно име! славно и вћчито е име твое, Хариклеа, и н самв славанЂ, славанЂ чреЗЂ тебе предЂ свима Грцима! Полид. СлаванЂ , врло славаиЂ отацЂ ! Руке твое умачешЂ у крвг> роћене ти кћери!— Па оида те е преварш, ел'? тебе невину преварш оиђ , коега снћжнобћла душа на иикакву превару наличила ше ? Харикл. Ше онђ , н сама самв се преварила, н самв му казала, да умрети хоћу, Полид. Па ниси на меие ммслила онда? ни лгобови мое ниси се сећала ? Харикл. 11 ни нашто нисамг. мћ1слила, него на тебе. Л сам& те гледала онда, како си подђ мачеМЂ едногЂ Шпартапца падао ! гледала сам& те крвавогЂ умирати ! па саМ1> оида и н саизволила— не да избавимЂ рушеће сз цркве, не димеће се домове, не вришућу невину дћчицу , иего тебе да