Пештанско-Будимска скоротеча

спаседљ , тебе , мои Полидоре ! Она му падне у наручЗа.П о л и д. Мене да спасешЂ ? А хђ , в^рна и мила жено мон ! па н за тебе махгћ што да учинимђ ? — Оди, оди, душо мон ј на рукама ћу те моима чак.1. до накраи Грчке носити 5 м±сто ће едно моћи двое лгоблћнм сакрити. Оди, слћдуи ми ! Харикл. Куда садЂ ? В1ои отацг, бм насЂ гонш. НоћасЂ — кадЂ се звћзде на небу понве, оида ћешЂ ме овде наћи. Онда до^и ! — СадЂ пакЂ одлази ! — 1оштђ су се дуго они, ништа не говорећи , обгрлћни држали. Напоследку оде ПолидорЂ, а отацЂ уЗје у сћницу'. Онђ е младића видш бмо, онђ е послћднћ рћчш чуо , како' му е Хариклеа , да ноћу у вртЂ до^је, казала. Онђ е дуго сматрао укоченммЂ, очаашд пунммЂ очима ожалосћену дћвоику ; онђ Јои ниша не говорећи у наручхн падне. „Дћте мое ! Богови хоћего! К самв Ефтидиму намћру твого нвш. " Хариклеа посрне ногама нћговммЂ , погледи га са погледомЂ пунБ1МЂ суза, кои му е срце по поле раздирао. Онђ к> на руке свое прими, и дркћућу однесе у обиталитте, и остане у великомЂ ћуташо кодђ н± до саме мркле ноћи. ПолидорЂ е поитш нћкоимЂ одђ свои другова , кои су се сђ ивиме заедно сђ воиске повратили бмли. Дркћући и нћмо падне онђ предЂ ноге нБхове , и преповћди 1имђ учинћну одђ Аполоновм свештеника превару, и свок) смћлу намћру, да ће жертву са олтара украсти. бсте л вм лгоди ? есте л' вм Мессенци ? За васЂ крв& е мон често текла! Благодарите ми садЂ} избавите , избавите ми ;иену мом , Хариклего мого! она мора да умре! Сузе нћгове трону му другове, рћчи нћгове срца ш>шва у пламеиЂ поставе. Они пруже молећемЂ шмђ се Полидору руке свое , и рекиу : крвћ е твон за насЂ текла $ м&г ћемо ти жену твого избавити, оиа неће умрети! Полид. Тако јзакуните ми се великогЂ Зевса именомЂ , !да ћете ми бмти у помоћи, и Хариклего избавити.

Они му дадоше по ондашнћмЂ обмчаго свету заклегву, и смћло очекиваху тамну ноћцу, да му го и нспуне. ВећЂ е тиха ноћца Итомиве зидове мрачномђ одећоМЂ покрила бмла , и све жителћ покого предала, а ПолидорЂ са друговима своима увуче се у богатолиственЂ Аристодемовђ вртЂ, да Хариклего украде. Они стану прислушкивати — ПолидорЂ е гледао, да су му очи скоро побћлиле, управо на ходникђ , кои е одђ дома у вртЂ водш, — они су прислушкивали, а ПолидорЂ одђ нестрплћиа дрктати стане, и руке до саме крЕИ ломити. Напослћдку помоли се нћко женско лице изђ ходника управо младићима. ПолидорЂ првми скочи. „ То е она! чуваите ме вм небесни Богови! то е она! " оиђ ши на сусретЂ полети Али то е б&ма Нера, Хариклее доикина. Тм си овде Полидоре ? пмтала е она. А гди е остала Хариклеа ? Гди е остала она ? Нера почне сузиммЂ очима и добросрдачнммЂ брблннћмЂ старице преповћдати: „Хариклеа е нетрпћнн пуна очекивала, докђ су се звћзде на небу понвиле. Дуже ши се ни една ноћћ н1е повлачила ј напослјздхсу опазила е звћзду вечерничу, гди се на небу указуе, а црвенћ неба вечерићгЂ да мало по мало нестае. СадЂ е и ноћћ наступилаЈ лагано, са куцагоћимЂ срцеМЂ устала е она, и провукла се крозЂ предсобћ, а за иђомђ вћрна 10и Иера, ко^ои е весела дћвоика сву таину повћрила бмла. Доле на степени пружи 10и неко руку. Полидоре, веселммЂ страхомЂ обузета шаптала е дћвоика, еси л' тм то ? „ Ни самв н ПолидорЂ ; л самг> ЕуфесЂ, Кралв Мессенаца! ОтацЂ твои тебе е мени предао." Хариклеа е онда изваиЂ себе пала у руке кралн, онђ го као у тр^умфу одатле однесе} АрготодемЂ вичући посрнуо е на домаћш свои олтарЂ, сакрш главу свого, па онда у едаредЂ Зјишо, и за кћерго свохомђ поитш."