Пештанско-Будимска скоротеча

Дели Муто едну варалицу. Иво Му10 една Аранзадо! Толи чинишг которскимг Сердарма? Да намг те е сада уфатити, Вол&ли бм нег' царево благо. Да пробамо наше шестоперце: Да 1ИМ1. нису пера ослабила.То говоре, па се жилитам, Топузину на кулу итаго ј Бблу кулу оће да оборе, И учине покорг и срамоту. Д н немамг владе никакове , Ни у руци гроша ни динара Да Шмт. могу бакшицп. учинити, И испунит' твое обећанћ.ВеЈ.' тм немои часа почасити, Но пиши шмт. ситне бурутл1е ; Па ш моли у име Бож1е, И преклинви са л1,бомг и солго. Да с' окане бћде и зхннн, Већг да иду равноме Котору, А ти ћешт. 1имг послати бакшише, И миразе давно обећане. Бмће нвима ата и долама ; Бвхће нвима ма теби небмло. —-

РћЧБ у СВ06 ДОБА. ш. 0 потреби школа.*) Много е узрока, кои су нашг> премилми родЂсрбскш утакодубокои летаргш досадЂ придржавали. НасЂ ни шуштан^ бараброда , ни тутннва гвозденм путова сасвиммЂ изђ сна непробуди. Многому и свачему приписати се моље , зашто мм, ако и дремовни, ипаКЂ санЂ сђ очш сасвимЂ стрести немогосмо. 0 тому говорити, за излишно находимо. Али при свеМЂ томђ едну, премда жалостну, истину свакомЂ родолмбцу србскомЂ одкрити морамо, т. е. да смо мм н^што важно пренебрегли. Истину ову хвала Богу едва еданпутЂ све ве^ма и већма увиЗјамо. Но едали се и наинужше твори , чимђ да се пренебрегнуто надокнади? Жалибоже ммслимђ,

*) Н:ћки изрази у саставку овомт. узети су изг чланка „ С|)ег <1а8 Ве(ЗигЉ18з Дег СетеегМсћи1еп ш 1Јпдгагп", кои се находи у „ А11(гет. Л\ 7 1епег ро1у(есћ. Јоигва!."

да ку башЂ онда истину изпов^дити, ако рекнемЂ, да досаДЂ одве ^.ђ много за ото учинЈно нЈе ! ИстинабогЂ у грудма св1н> насЂ буди се нЈћко радостно чувство, кадЂ се одкудЂ , где се ни надали нисмо, што, кђ благу народномЂ клонеће се, понви: ерЂ то потпрђуе , да бареМЂ признавати почин^мо, шта и колико наМЂ недостае. Али онда е текЂ жалосп., кадЂ ташто напрезанЉ наше страномЂ збогЂ собственогЂ незнанн, и политичпм узрока, страномЂ, а и често збогЂ злобе и пакости оплакивати морамо! Кому се дакле кривица приписати има ? — Слободно се усу^уемЂ изреКи, нашимЂ школама ! —- у нг .има , гди се ученикЂ свачему , само не потребама живота обучава, находи се множина тшђ одђ по вЈзка непрегледан51 и непоправл^нм кивига , кое су многш душевнми дарЂ сатрле и умориле. У нашимЂ школама рекао бм влада уммшл^но пренебрегаван^ он51 наука, кое су за животђ човека наипотребше. Ако се тому непомогне, то ће намЂ народЂ ув^кЂ по тами незнанн блудити, и свагда одђ туђе ум^шности зависити, и за слободну ума неодвисноств никада сазр^ти неће. Зато ммслимђ да свакш искренми народолшбацЂ желити мора, да се ве ^Ђ еданпутЂ внимаше и на народне школе србске обрати. Прве србске школе, кадЂ су Турци год. 1699 и 1717 изђ аустриски земала изтеранм, бмле су само гдигди по мапастирм , а истомђ седмогодиниЉгЂ рата са ф ранцузм , Прусм и Шпанволцм г. 1747 запов -ђдила е Царица Мар1а Тере31Н,дасе србске школе заведу. ЗатимЂ блажене памети ЦарЂ францЂ I. установивши г. 1812 депутаЦ1К), кон да бригу о устроенш србско-народн&1 школа носи, нашемЂ народномЂ изображешго снише сунце е грануло. Но штпђ наМЂ се полдневу неприближава! Школе су само по Бачкои, Банату, Срему, и Баранби , а у Славоши и Хрватскои текЂ по ве1 шмђ варошима уведене. У последнвимЂ пред^лима ? особито по граници и данасЂ има м4-