Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО-БУДИМСИв

(В X Ф1Р т *Г Ш 41 д

ГОД. I.

и з д а е, ДИМИТРШ 10ВАР10ВИЧБ.

ТЕЧ. I.

Неделл, 25. Августа.

Число 16.

1842.

ГРАНИЧАР 1.*) Баллада одт> В. ЈКивковића. Видите ли онога мнака, Онт» нит' плаче, нит* се икадг смће ; Срце му е твр^е одт, жед^за, Лип,е му е истми камент, синМи. Мачг му брптакг и цћвв смртоносна Сграхг душману уливан) лготомг; Храбарг^ срчант., горостасанг, в&ранг, Поуздана царска е обрана. Брци су му танко *усукани, Ст> дуголгн косомт, вћтрови с' играго, Образи му бл&диломт. уићли , М}Тне очи као у мрца стале. Пр1е пунћг десетт, годинаца ј На лицу му ружице цвћтале, Изг ОЧ1Н) варнице с^.вале, Срце му е лгобавго буктило. Тјнше едиомг, да е стражар1о На кордону краи т1огт, Дунава , Па е смћлми погледт, управго Тамо доле, гдћ оганв тиннше. Тамо лгота куга е морила Нештедећа ни старо ни младо, А у селу маика му живнше, Стара маика младогт, граничара. Онт, незна^а, ел' му маика жива, Ил е пуста куга уморила ; Гласт, е пуко : ,, куга е у селу, " 1 е воиници село обколише.

I ако стан кнакт,

на кордону

3 ионоКи на аеленои сткни, Уздишући тамо е гледао, Гдћ стануе сиротица маика.

Ал' е маика жива здрава бмда, Само што е за единцемт, чезла ; Безт, чеда'1ои 6м колпба пуста , За чедомт, е горке сузе лила. Стара маика о смну ммслнше , И у дану п у ноћи тамнои; бдномч, уое палицу у руке Да разнмта , шта 1011 чедо ради. И крозт, густу шЛи помрчнну Милила е све ногу предт, ногу, ј , Боже!" плачућ' прослови старица „ Боже даи , да здрава га застанемт.. " Тако мати узг брегт, пенгоћи се Бориласе ст, в^тромт, и уморомт,, Лкдант, знои 10и чело поливаше, Сдва што е 10шт, дисати могла. Борећи се сђ тежкимт, глопатама На брегт, стиже; ,, Тко е'' *)— громко чусеСтрахт, и гроза ноге ши уоеше, У несв1зсти .клецаше кукавна. , Тко е! "— опетт, на ново зачусе, Ал' старица одзват' се неможе; •Ахт, таи гласт, ши познатт, чинлшесе, Гласт, е бмо чеда граничара. И треМи путт, загрмише р}'>чи: „ Тко е !"— ЛГрави садг е поди^оше; И тект, што се одазвати хтћде, Пушка пуче— старица умуче ! „ Сгод!о самБ " промумла убица, И цћвв свого наб1нти стаде; Ал' му срце немирно куцаше, Страховита нападе га слутнл. Чинлше му с', да проклето тане У нћгове прси ударило ; Ал' му мисо као мунн проун : „ Тм си дужноств твого изпунго ! "

*) По I. [Ј, фогловомт,; 0 ег Сог(1ошз1.

'■') „ \\ г г сЈа!"