Пештанско-Будимска скоротеча

На то зугћсецг изт. облах^а густм Свое блћдо помолт лице ; „ Тко то бмн" промрмлн граничарг, 5, Што се амо доћи усудјо ! " Онђ приступи крвавомг мртвацу, Чимт. га спази— окамени с' идаш., брт. нред |, нмме пружена лежаше Сва у крви огрезла му маика. Одг тогт. доба нит' се смћк више, Нит' е сузу клету одронш , Срце стврдиу кано и ;кел1;зо з Ликг му поста као каменг синвШ. Одт. тогт. доба образи увћли , Бистрогг ока погледт. потамн1о, брт. дант. и ноћв умрла му маика Грћшнои души недаде покон ! У Вршцу, К)л1н 1842. РђЧБ У СВ06 ДОВА. IV. С л а в е н и * ст. нЈ.мачкоп-, одт. Лава грофа Туна. Изме^у дв& стотине милшиа лгодш, кои Т Еуропи живе, има седамдесеТЂ и осаМЂ милшна Славена. Славемске иароде 1 ошђ слабо св-ћтЂ познае. Оии штпђ ни ступили нису на позориште истор!е. Велика громила Славена досадт. 6 осталои Еуропи готово ту^а бмла. НгЛова с15дишта ученомЂ свћту манћ супозната, него многе области други частш свЗзта, иста трговина шшђ е тежко путЂ хсђ нБИМа нашла. КакогодЂ што они участвовали нису при станго и гибанго еуропеиске дружине, тако е и ова о нвима слабо се бринула. Особита е бмла досадЂ задаћа гожноисточн51 славенски племена, он&1 народа, кои око црногЂ мора кђ сћверу и западу свои далек1и станЂ положише , да часЂ сами , часЂ у дружтву са ме1)у нвима , или покраи нби лшвећима Власима и Мађарима, Еуропу противђ опустошавагоћегЂ бћснила Татара и Османа бране. Сусћдство овм Славене е крозЂ вћкове, кое су германски и романски народи, одђ нби заштићени , на душевно свое изобра ;кенћ обратили, у непрзстаномЂ воеванго придржавало. Ово е нби присилавало,

да су све силе свое на заштиту властитогЂ бвгћа ( ЕхГ81еп8 ) обраћавали. И збогЂ тога немогоше ни еданг. коракЂ на путу душевногђ развића учинити, шта вигие то ш е и натрагЂ стЈснило. СадЂ е разбгена сила душмана. Уморни побћдите.п .и дубоК1И саиЂ бораве, небоећи се опасности уступани. ГПе дакле 10 шђ то време далеко, кадЂ :ће се они кђ новомђ, душевномЂ животу пробудити. Дижесе ме ^у Славенима осећанћ народиогЂ позвапа: да човечеству служе, и нћгово разВ1ИИ1; подпомогну. Онаи, кои народима управли , иека благослови и оживотвори ово свето осећанЉ , да поедина племеиа силе свое на таште земал^ске намћревише нетроше, него да сђ мирнбШЂ и спокоинммђ чувствоваићмЂ на славу свеобштегЂ славеискогЂ имеиа кђ извршиваиго свега онога теже, што човечество одЂСлавена изискивати право има. Но да бм се то постигл о , мораго Славеии пр1е душевие добмти наитегЂ времена себи присвоити. Како бо поедиими човекЂ никадЂ до тога небм доћи могао , да што важно учини, кадЂ небђх изображеностћ свого одђ други добмо бмо, него бм свагда изђ нова оно, што е одђ давна већЂ изна^еио, изтраживати морао : тако исто одђ иикаквогђ народа неможесе ништа очекивати прје, него се на то несклони, да се одђ он&1 учи, кои су га на полго просвћте претекли и преухитрили. Све оно, гпто су велики св1го народа духови досадЂ посвршивали, мора онђ као езгру сћмена у себе примити , да бм се новомђ силомђ пробу ^еногЂ народногЂ осе^анн као на каквои првми путЂ засћаноИ нбиви указала богата жетва. Тако само и славенск1и народнми елеменЂ разв1анћ човеч ^егЂ рода може подпомоћи. Тако само и Славени, кђ душевнои радиности побуђеии, могу доћи на ону точку, сђ кое ће савЂ св З зтђ прегледати. 0 СЛАВЕНСКОМЂ ЦРКВЕНОМЂ 63ИКЈ, Познат51и славенск.ш езикоиспмтател^ професорЂ НреизЂ, кои е прогпавше годинз