Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСК0-БУДИМСК16

(0 К Ф> 1Р Ш> 141

ГОД. I.

и з д а е ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧБ.

ТЕ Х 1. I.

Неделл, 50. Августа. '

Число 18.

гш2.

АИДМО Б Р А Ћ 0! о д г Николе Биби^а Меленчанина. После дуге тавне ноћи Указасе сунца зракт., Бећг еданпутг, вадл поћи И оставит' мрзк1и мракг. Та тко милии родт. свои лк>6и, Некг послуша нћговг гласг , Некг за н'^га жпвого. губи Ма не вид'о седу власв. у комг. србско срце лупа } Комг е М1о србскхи родт. г Нект, безт. страха нанредт, ступа, И принеће добарт. плодг. Сг богомг остаи тамна но)ш , Приближуе с* белии данг , Валкда ћемо ве^е моћи Разтерати тирдми Саго.. У комт. србска крви,а тече^ Кои за србскји народЈ. мре, За таи нект. се вечно пече, ДоКнКемо кг и,1;ли пре. Аидмо дакле сложно кт. цћли , Нект, зацвили ,, слоге " врап. г Нека види цео свеТЂ 6елБ1и, Да смо ноћи прешли нрагг. Изт. Панчева 1842. РђЧБ у свое ДОБА. V. ОдношенЈе народности кг. развјннго I (Јода човечЈегЂ. | нћмачкоп, одт. Лава гро<Ј.а Туна. Има лгодГи, кои се н^говаНго различртм у државц налазећи се езика противе. Ови у

интересу развпЈнн човечхегЂ рода, гд^годђ Сш П1МЂ могуће бмло , сваку различноств езика сђ лица землЈ; сбрисати желе. Мм напротивт. увЈренисмо , да различноств езика развЈанго човечЈегг. рода ни мало на путу нестои. Свакш напредакЂ лгодски дружина произлази нзђ д^лателности поединм лгодш. Ал Ј ш е мало, коима човекЂ саМЂ собомЂ ммсли свое саобштавати може. Други ове мораго дал±> носити, ако треба, да постану обште добро , и да рода човеч ^егЂ развјш Љ подпомогну. И то чине они готово сђ еднакомЂ лакосћу, бмло у виду, у кои е ммсао првми путЂ обучена бмла, или у коемЂ другомЂ, кои го на другомЂ м^зсту разумлБИвомЂ чини. Особито у наше време кадЂ су средства за свако послован^з ве^Ђ на тако миогостручне , оштроумне начине умножена и поправл^зна, видимо, како се свака нова ммсао на све стране као мунн разпростире меЗ)у свенароде, кои су ве^Ђ доволћно преправл^зни, да го приме, и да се Ш )0М .е користе. №е дакле различносТБ езика у држави то, што послованга различит51 народа на путЂ стае, него — бол1з рећи— различни степени изображегпн. А да бм се ова препрека уклонила, нема другоп> средства , него да се народЂ, кои е у изображеиости заостао, своиски изображава , но и то само ортаномл н^говогђ собственогЂ езика. Ако н!е паметно, да се поедчими човеКЂ оиммђ езикомЂ одрангое, кога онђ неразумЉ , то бм јошђ непаметше бмло,