Пештанско-Будимска скоротеча

102

кадЂ бм ммслили, да се сљ народомЂ , то есТБ сђ ВеЛИКОМЂ множиномђ лгод1и, другимђ каковвЈМЂ, а не јЉгобммђ езикомђ говорити може. Само е онда народу коемЂ езикђ у душевномЂ сђ осталммЂ народима налредованш као каква препрека , кадЂ е оваи убогЂ, и тако неизображенЂ, да се за вмше душевно пословаи^з употребити неможе, или кадЂ е гомилица лгодш, ме^у коима онђ живи , одвећЂ малоброина, да изђ средине свое н1зшто лгодш произведе, 1еои бм доволбни (1м.1 и за свестрано одраЈљиванћ свогђ народа бринутисе , и душевно послованћ изме ^у нЗзга и осталогЂ човечества положити. У овакимЂ охсолностима на свакхи начинЂ желити е, да се езикЂ умртви, и народЂ, кои га е говорш, да се са сре ^ишмЂ, у коегЂ средиии живи , народомЂ сасвимЂ сдЈеша и саедини. Но ионда 10ШЂ чшш нзмђ се, да право средство, оваи успћ:хЂ произвести, докгодђ лгодш, а може бмти и читавм редова (б1аепс1е) има , кои никака†другш, но слмо онаи неизбавлћи†езикЂ говоре, у томђ несастоисе , да изобраи;ени свого безЂ помо^и браћу оставе , и сђ немилосрдномЂ скоросКу себе сасвимЂ угодномЂ уп(п реЈл '1>и110 нобогђ езика предаду. Скорји, и мирши ке прелазакЂ бћ1ти , ако они са сзоимЂнародомђ в!;рно и изкрзно до конца сј претрпе , и посредсгвомЂ ц ! зговогђ езика свакога да оногђ стушш изображености доведу, до коега чрез]ЈШ>и до1 >и може, и хсои га за какву промеиу, хсоа 1са1со н'!,говђ матер1нлнши, тако и душевнми интересЂ посп^зшествугое, СКЛОШГПИМЂ и ИЗКусиЈИМЂ ЧИНИ. ГдГ> ПаКЂ кака†езикЂ унутарнго вредносгх> има, да човечји ДухЂ кђ иаиумЂтнши вмсини ммнј.гЈ.ии пратити може , 1сао и у на "ЈунутаршЛго дублћилу чувства , и гд1. иароду с.;ужи, да и но брого, и по сили сБ01ои утежнћи за преузвкшепммЂ са свакимЂ другимЂ такмитисе може : гсахса†бм опда ухитрбк нЉговђ животђ ствари човзчества учинити могао ? — 6зшсђ, коимђ се народЂ у свако време слујш , тјЈе ништа пруизволђно. 18 Ондковммђ за-

конима захвалгое онђ свохј животђ, кои се никада нем ^зииго, кои по свима странама св^зта владаго , и свуда благосилнгоћу десницу Боаак) указуго. БаШЂ тако е свакогЂ народа езикЂ створенЂ, како створенЂ бмти мора, да свакидаши^МЂ овога окружаго ммСЛ1И и правомЂ осећани начину точно одговара. Свака у езшсу пром1зна скопчана е сђ промГ .номЂ каковомЂ у народу. И управ > збогЂ тога пи еданЂ народЂ неможесе нр;е свогђ езика лишити, дохсђ све оно, ихто му е власгито, неизгуви, и докђ со(Јстзенми свои народЂ бмти непрестане. Тко дакле у обште, или у каковомЂ особеномх. случа о неће да различити езици 1\зе'! ; т» иародима буду, таи мора желити, да обште свЈго иарода бмће изчезне. А то за цГло жели сви иачш космоиолитични протавиици. Они ммсле,да постоннГ. различитм иа родпостЈи зауставл.1 разпростираи^; обштегЂ човеколгобЈн , и раЗ)а разлучене интересе, кое обштемЂ благу на путу стое. Пама се напроти†чини,да бапм. то, што се родЂ човеча'1 на различите народе д!зли, естх> едно одђ наиачи средства, коимђ се единствепи лгодч за право ближнГлгобЈе изображаваго , и коимг. се наиважши свеобшти послови подпомажу. ИстинабогЂ свеобште човеколгобЈе иасЂ нах^више кђ д^зловаиго побу^ивати може ј али е срце човечхе узко , нГгобо знаи1з много ограничеше, него да бм у сташо бмо допустити, да оно сђ нвиме сасвимђ заиовЈзда. Зато е премудрми створители и друга јогпђ чувства у дугпу нГ.гову ул1о, 1сон, тако1)ерЂ благородна , натерук) га, да хсђ ближои цЈзли тежп, кок> да докучити може , лахсше ј>е средства наћи. То е лгобав1> према своимђ сродницима, то е шшђ у тешп ^мђ кругу дМствукЉа лгобавх. према сбоимђ снародиицима. Мпоги, кои слободе духа немаго, да сђ чистомђ сав!зсћу за срећол !ђ з !,1 зл(јгђ човечхегЂ рода теже, овммђ ће чувствомЂ побуђени бмти, да у ум^решемЂ кругу ере,,у и благосло†разпростиру^ а и иаиблагородгпи човечества пр!ател1, иалази често у иј-му силе за мило д1)Ловап'3.,