Пештанско-Будимска скоротеча

103

гд"ћ чувство обиттегЂ човеколгоб^и небм га одбранити могло, одт> насл^ћдногЂ непрјнтеи и±>гова рода, коега свакп1 одђ насЂ у собственомЂ н +д ру храни,то еств одђ користолк>б1н и ленћости. Подобно одранителго, кои бм у д-ћтету ону лгобавћ, кок> оно прел а своимђ родителБИМа и браћи има, збогЂ тога угунтити хотћо, да само обште човеколтобје у младо срце укорени, наопако ради и онаи, кои бм одђ човека унутариго лгобавћ према влпститомђ роду отети трудтосе, сђ ув ^ренћмЂ, да облагорођиваић значан тимђ подттомажс. Но од^л ^нте поединм народа н1е само за одранБИван$ нуждно , но оно и по себи изискуе обстонтелства ц 'Ј ;лога. КакогодЂ што напредакЂ читавогЂ народа различностБ особа , изђ кои онђ састои, очевидно изискуе, да бм свакшпо своимђ даровима исклоностима еданЂ се овомђ , а доупи другоМЂ послу предао, еданЂ ову, а другш ону мћтсао изпословао, ову или ону користБ заступш: исто тако за сваковрстими развитакЂ обстонтелства цћлогЂ човечества и различноетБ народа неизоставна е. Што е кодђ едногЂ народа властито, што ићго†властитБти значаи сачиннва, то е и опредћ.тћно, да човечеству властиту услугу чини. Нетреба га дакле неразмотрено уништавати, но шта више настоавати валн, да б&1 се сачувао и развш. По себи се види, да мћ1 сђ овбтмђ немБ1слимо и на сачуван "ћ порока. Истина6огђ неможемо жалибо ;ке одрећи, да се мораланЂ кака†порокЂ свеобштегЂ разпростирана свогђ ради , као значаанЂ влакЂ иарода указуе , и овомг. жалостомЂ поавлћнтн) Оезг, сумн^ свагда нћки народа властита душевна способиостБ за темелБ служи. Но пр&мда пи една душевна способностБ по себи порокЂ ше, то ће ш ипакг> брижлБИво у овакомЂ сдучаго разсматранЉ свагда на такве изваНБске околности привести, к .ое текЂ учине, да она порокомЂ постане. 0 в е произиаћи и уклонити тежнн е правогЂ човеколгобца. Тимђ ј ие!.е онђ значаи народч разорити, но облаI городити, С в р ш е н о с т б — она, никадЂ недостижна, единита е свеобшта ц-Јјлб св1го лгодш. Даи у нбои само различности како особа , тако и народа да разрћ >шити тежимо! При овакои тежнБИ порока ^еународунестати; властите ппкђ способности, кое н:ћговђ постоећш значаи сачиннвато, и у напредактз "Ке траати, и оваи свагда способнш бђ1ти, да човечестку служи. ПОГ.ДАВИТА ИСТОРИЧНА М6СТА У СРБШ одт. Дра Петра 1овановика. (продужено) ПожаревацЂГ г. 1718 заклгоченЂ е мирЂ ме^у аустрЈанскимЂ царствоМЂ и отоманскомЂ портомЂ. Год. 1815 затворесе у нћга Ту рци, кое Срби са свтго страна гОннху. За мало времена ударе Срби, и придо6 бтго га. Онда една страна Турака поб ^гне, а друга се сакрје у цркву , да се отуда брани. Но трудишесе бадава: цркву такођерЂ отму Срби, првБШ пакЂ, кои на непрЈатела иападе , бБтоеКнезЂ Милошћ ОбреновићЂ. П о р е ч ђ : год. 1806 узетЂ одђ Србала , подЂ предводителБствомЂ воиводе Миленка Стоиковића; год. 1815 преданЂ одђ видинскогђ Ппше Кнезу Милоиту Обреновићу. Д год ина: славна поб±да Србалн надЂ Турцима, послћ дводневне, 29 и 30 1ушн, весма крвопролитне битке. Срби су овде обколћни бмли са стнго страна наиодабрагпомЂ турскомЂ воискомђ одђ више него 125.000, подђ началничествомЂ шестБ поглавитБ1 Паша. Ђ у п р 1 н и ПаратинЂ: ме^у оведв1| вароши, у селу Иванковцу, Турци нко побтени бђшху одђ Србалн, подђ предводителБствомЂ воивода: Младена Милованови■ћа, Кнеза Момира Стонновића, и Кнеза Милоа Петровића, год. 1805. ТуСрби одрже побћду надЂ Турцима год. 1806. 1)а н и АлексинацЂ: битке Србала сђ Турц б1 год. 1805, 1806, 1809 ,1810 и 1817. Између Банћ и Алексинца, и изме^у Алексинца иРожнћ основали су Срби год. 180Г>