Пештанско-Будимска скоротеча

104

двћ лке тврдинћ: едну на рЗзци Камепици (имеиа 10И се незна), а другу близу деснога брега источне Мораве, гдасовитми ДелиградЂ. Кадг> су год. 1809 Турци завоевали Банго и АлексинацЂ , обадв'1; ове тврдин^ бнле су обколћне одђ 80.000 турске воиске , дошавше изђ Ниша. Прву е одђ овм запалхо воивода србскш СтефанЂ Син]јелићЂ , те тако ц:ћла тврдинн, са свкгма Србима и Турцима , кои на нго ударише, у зракЂ отиде. У другои 3000 Србалн, чувагоћи ш до последтЉга издихашн , остаде на м:ћсту све до еднога, кои, подобно Шпартанцима кодђ Термопила, заслужише одђ потомства в}> нацЂ безсмргиости. ДелиградЂ су наипослЉ завоевали Турци год. 1814 , кои га затимЂ и разруше. Одђ многи села гласовита по крвопролитнммђ биткама Србалн сђ Турцм, и особито важна у историчномЂ обзиру есу четири, именито: Топола, Сибница, Д обринн и Таково. УТополи ро^енЂ е и саранЉнЂ врховнми вођа Срб1е Ђ о р ћ е ПетровићЂ Црнми. — У ДобринБИ пакЂ родшсе е кнезЂ Србхе 31 илошђ ТеодоровићЂ ОбреновићЂ. Првми кораКЂ кђ народнои воини бмо е воЈје Ђор^а у с и бници, год. 1803,— Кнеза Милоша у Т акову, год. 1815. Имена овм витежки Владаоца преЈшће и у наидалБше потомство: Црнога Ђ о р ћ а , кано ослободителн Србалн одђ дугога и тежкога нрма турскога; МилошаОбреновића, кано утемелБИтела независиме владе у СрбЈи.(кокацг слћдуе } сре Ђ а преко но Ћ б долази. Турска анекдота. у н-ђкомЂ селу живнше човекЂ едапЂ именомЂ ХассаиЂ. Онђ поредЂ свега своега труда и марлшвости ништа уштед'10 нхе. Бмо е сирома, акопремЂ е у селу наимарлбив 1 С - радјо. Про^е крозЂ село еданЂ Дервишђ . ХассанЂ приступи кђ нћму, да га

за савћтЂ запћ1та. Свако мтро, говораше онђ, у 4 сата идемЂ сђ моимђ конљма на посао, оремЂ нћиву и сћемЂ сђ наивећомЂ помнбомђ • ипакЂ ми е жетва ув '];.кђ слаба, и 1ошђ ми се често и штете догоде. На то му одговори Дервиш!.: тм бм желјо богатЂ, и срећанЂ бмти? Али срећа се неможе уловити, она долази преко ноћп., она те тражи, али тм неидеШЂ за нбомђ . ХассанЂ М51слнше: Е добро} то н ласно могу покушати. Сутра данЂ пробуди га жена у 4 сата, али ХассанЂ хои тихо рекне : „ И данасЂ неидемЂ иа пол^ на посао." Обрне се на другу страну, и опетЂ заспи. Како , рекнежеиа: зар г. нећешЂ ништа више радити ? Ахђ ., шта ће онда одђ насЂ бмти! ХассанЂ иза сиа промрмлн : „срећа долази преко ноћ^ ! " Сусћди, кздђ су иа полћ отишли, чућахусе, што ХассанЂ шшђ иепрестано спава, а жена му лелечући коекудЂ трчи, иприповћда, да јои мужЂ више неће да ради. Исте ноћи сусћдЂ му сше , да на едномЂ, нћму познатомЂ , еданЂ сатЂ хода одђ села удалћноМЂ мћсту, благо закопаио лежи, кон онђ валн да изкопа. Сви су кош,и селски у послу бмли , само Хассанови су безпослени у штали чамили. Дође сусћдп Хассану, и рекне: „Узаими ми брате твое конћ за ову ноћв: добро 1гу ти за иби платити. " „„ Охо "" поммсли ХассанЂ „„ глз , већЂ иде срећа. Добро пр1ане, можешЂ ш узети. "" СусћдЂ отиде сђ конвма на оно мћсто, кое е у сну видш , и почне копати. Заиста у дубокои нми нађе грдно благо-, кое е еднммЂ каменомЂ покрмвено бмло. СадЂ се доле си:ђе, изнесе злато , и натовари га на свое талћиге. Ове су већЂ бмле сасвпм Јз напунћне. Сиђе се шшђ , да са остаткомЂ напуни свое џепове. Но када е обтерећенЂ златомЂ горе се пужао, омакиесе, свалисе натрагЂ у нму, и са†се изпребхн. Коиби цћлу ноћг. мирио стоаху предЂ нмомђ ј но кадЂ засвити, полако се крену путемЂ кући. КадЂ ХассаиЂ сутра данЂ устане, изиђе на дворЂ , н упрепастисе, кадЂ