Пештанско-Будимска скоротеча

106

5м поедина ношива свпо изчислћим земалн на маломт. образцу изобразили } и издавателн) ради мЈ« дорезанл послали? Колико бм, и какво бм упечатлћнћ то на цео родч> србскш учинило! Та воле Србин-в видити м1>дорезг србске д^ве у прекачи, него Бечкпн]; у скупоц&номт. балдеру; милхе бм му бмло гледати србоку неву у убрадачу, него поносну Паризкинто у флорентинер - шеширу; по виткомт. пасу Србкинт, С1 преткиванћшг одг сваке стреке опасану понсомг, Србинт. правми желБН1е и рад1е бм сматрао , нег' гиздаву Флорентинку са и,рнммг борносомг одт. петине. Ст> образорезима народне ове ношн!; сачували бм позднммг нашимт. потомцмма србеку народну ношнк>, кол се одт. дана на дант, очевидно по народу губи, и преображава. Изчезлп су ерт> зубуни, редки су убрадачи, не носе се зла1.ени рукави. Потомцмма нашима бмла 6&1 ово неоцћн 1>на драго цћносТЈ. , и они бм предцмма своима за то вечито благодарни бмли. — *) Илјл Берићт.. Новми Садт. 2 Августа 1842. Нов ми Садт., у комт. е епгра Србства, леио г милои свогои народности напрсдуе. Шта души ко1ов може милје бмти, него кадт. чуе озбмлвно говорати о својои народности , кнвижеству , о нћговомт. напредованк) у о драгоцћнммт. заведешнма, и окћ1 иапредку ? Лћпо е говорпти, ал' е лћпше радити. Но ништа у природи скока нетрпи. — Сћме рађа корент., оваи носи влатт., влатт. ће труде платити. То е природнми течаи. Тако ни мм Срблш етмдитисе не1>емо, ако кажемо , да се кодт. наст, садт. тект. с'1зме баца,— само мотрити валд, да то будз чисто. — Свуда по цћломт. народу видимо будант. АУ ^ свуда веде народноств, п р о с в т а;" нити плашдБиво рећи ? да се и овде у Новомт* Саду ове свете рЉчи гласаго- да не само се оне гла*} Ово е права и едина желл, кото ст> предузећемт. нашимг у грудма питамо. Мм смо одт, стране издавателл овм листова на све стране тогозападне Слав1е нашимт. пр1лтелтима и познатммт. у литератури мужевима писали, и молили : да намг образе наше народне пошиМ сљ точнммт. описомђ шалм, да бм 1ц резали, листовима нашима придавали, и тако потомству наидраЖ1в благо сачували— но до данаст. Јошт. нам!> на прошиго никакавт, одзивт. недоЈ,е. Садт. дакле лвно позивамо све пртдтел Јз народности зададогожнм Славена, да благу желго нашу посп&ше у д-ђло привести. Путови м о г у бмти различни^ али волто сви имаи>10 едну— рекао е славнми Коларт.. у.

саго , него се о томт. и ради, премда н&ки сасвимг непрако ова Н. Саду одузимато. Красно кодт, наст. младежв езмкт, свои тЉгуе, као свстпнго цћнећи га , и народноств у грудтша нитагоћи. Свака е ве^т. наша Србкинн познала , да е кудт. камо мил1л своме Србину, кадт. србски збори. Садт> се д®чити може Н о в м И С а д т. ст, овадовммт, родсмт. , дичитисе може и са наДотмћНимт,, родолгобтамг напоенммг, у роду и кнвижеству србскомт. великимт. мужевима г коп народносТБ помажу, С к о р о т е ч у , Н а р о д н е и Србске Новине већиномт, држе. И ево, да 6м свакпт, — кои такове држати неможе , а читати бм Н1 им> свегт, срн,а жел10,— благородну свого желн> достигао, договорлшесе нћки , и рекеномт. по едне одт> сваки нлаћага, и на нвпомт, мЈ>сту у гостјоници кодт. зелена вћнца оставлнто, гди е свакоме ући и чптати слободно. Ту ти се садт. непрестаио чита тако, да се ласно увидпти може жарка лгобавв Нов ос а 1) а н а кт> народностп ! Немогу пропустити , да 1ошт> тЉколико рћч !и и л о новозаведеномт. овде црковномт> пћнт) на ноте нека?кемт>. П1то се овогт. тиче г нје баип, отеако } т^аи што г. дониеивателБ земунскш едномт. у Народнв^мБНовинама рече , нашемт. православномт, сасвимт» сходпо. Доста е и странога помешано ! Мм сада свЦ у цркви понти неможемо ; ерг иота предт. собомт. иемамо, а башт, и незнамо изђ нбп чатати! До^емо дакле у цркву, да ш.и чуемо. Но на жалоств и мбг сла6о } а простЈи башт. нимало неразумћду, што се пои ! Садт> пакт, у време вакац1е мора свештеникт, самт> изт> олтара да Господи помилуи одговара, ако никог-б у п1;вници нема. Дћца, кон су по свршетку изпБГга овде остала } пћкати едикствено! немогу, кадт, су скупа учили хармон1к) (?) саставлати. Та красно е наше православно нћн1е карловачко, ако и тпе на ноте. Свн га знамо, сви га и'1;вамо.— Г. Морфидесг, учителв пћнтн, путовао е са своимт> ученпцвша. — Кадт, е натрагт, дошао , нема опетт, тко да пои, а онт, у пћвници сћди! 600 фор. плаће прима! ! НебБ1 л' бол!; 6 бтло , да се ст. тога оснуе алумнеумт, за сироте 1>аке, кои са стране долазе, штипенд1е , библштека и друга користшл? Овога нема! А и то не мало смета , што ученицп слабо долазе овамо у гимна31го! — За садт, доста, другШ путт. више. С. М. ДОМАЋЕ БђСТИ. Изт. Пеште. бдиа одт. цћлји, когои ст> листомт. овбтмт . доћи намћравамо, еств } да народт, пашт, достаточно извћстЈе о школама до6ћ1е. Не изображент, Народт, безт, школа еств као човект. безт. свћће у ноћи! Мћ1 хвала иреблагои милости благоутробне владе наше школе имамо, у коима намт. сл1шоту ума разгоилса свктг христЈннске изображе-