Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО-БУДИМСКТ

(С к <Ш 1Р (Ш П8 41А

ГОД. I.

и з д а е, ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧК

ТЕЧ. I.

Неделл, Септемв.

Чпсло

1842.

народна пђсма србска.*) Разболесе Деспоте 1оване У славноме месту Беркасову^ Разболесе и оће ј г мрети. На самјуги ситну кнЈ.игу пише, Па дозива Ваистина слугу : ,, Ваистине мое чедо драго „ Ватаи конћ у лаке коч1е, И ево ти ситна кш.ига мала, ,, Па тб1 иди месту Купинову „а до мое АнђелЈе маЈЈке; „ Али немои казивати маики, „ Да самБ нданг на самрти боланг ј ВећЂ овако тн говори маЛки : 5, Еи госпоГо Ан1,елш маико, 1ова ти се на воиску опралн ,, Преко мора за седамт. година, „ Стару маику зове на састанку, ,, ГадЂ са старомх састатисе маикомг. Кадг. саслуша слуга господара, Вата кон!) у лаке кочје } И узима ситну кн^игу малу. На пооду вели нћму 1ова: ,, Ваистине мое чедо драго „Кадт. тм будешг спрама Крушедола, „ Сврни смне цркви на тотрен!;, „ Подаи кш игу Максиму владмки , „ Ал' подкрадомг да не види маДка. Пође слуга сг Богомг путовати, У Суботу у очи Неделђ. За данЂ ноЈјв Купннову дојје^ Купинову стиже на вечернћ. Нема двору Анђелге маике, Одшетала у б1елу цркву, Да обстои светое вечернћ.

*) 0ва1^° е п!;вао ову н):,сму, у Манастиру КрушеД° л У' 0 Мз№и АнђелЈм, Моисје Срдановг слепаЧ г / родомг изг Баната, изђ мћсха ИтебеЗ' -~

Кадт> изт> цркне Анђел^а дође, Целнва е Ваистине слуга , Целива е у скутг и у руку, Жалостно се нбоизи замолт: ,, Еи госпоЈо Ан^елјо Маико „ Мене е 1ова до тебе послао. Онда вели Анђел 1а Маика: ,, Чедо мое Ваистине слуго, „Каква му е голема неволн, „Те ме 1ова до себе призива? „ 6л' на миру Десноте 1оване ? „ 6л' на миру лгоба 1ованова ? Ал' беседи Ваистине слуга : „Еи госпош АнЈ,ел уо Маико, „Ва миру е Деспоте 1оване г ,, На миру е лгоба 1ованова. „]\1ене е 1ова до тебе послао, „ 6рт> се 1ова на воиску опралн ,, Преко мора за седамг година, Л ; ,, Стару Маику зове на састанку, „ Гадг са старомг састатисе маикомг. Анђел1а Т10 одговара : „ Ваистине мое чедо драго , „ Почекаи ме мало за малена, ,, Докг покроимг три аршина платна } „ Да д справимг 1овану кошулЈз. ( продужн ћесе) ПРАБИ УЗРОК И ПОЧЕТАК СК} Г ПЉАЊА ПАШИЈЕХ НАРОДНИЈЕХ ПЈЕСАМА. од Вуг^а Стеф. Караџића. Г. П. А. Поповић (у 20. и 23. броју Српскога иароднога листа од ове године) препирући се с Г. Тор^ијем I. Петровићем о иашијем нероднијем пјесмама навео је моје ријечи из предговора к малој простонародној пјеснарици. Буду1ш да Г. П. А.