Пештанско-Будимска скоротеча

118

Поповић сам каже, да је ову цијелу распру подигао највише за љубав светој истини; за то и ја морам из тога истог узрока (т. ј. за љубав светој истини), и то не само за данашњи нараштај, него и за потомство, оне моје ријечи протолк.овати. Да је покојни Лукиан Мушицки 1805. или 1806. године у Карловцима питао за народне пјесме нас момчад из Србије , која смо се онда налазила ондје, то је цијела истина з али да је оно његово питање мене у Бечу послије 7 — 8 година навратило, да наше народне пјесме почнем купити и штампати, то није истина, него је томе прави и једини узрок Г. Копитар. Ја сам дошао у Беч његдје око половине јесени 1813 године, и написавши ондје малу књижицу (као писмо Кара-Ђор■ђију Петровићу) по^ем да је штампам на свршетку оне године. Овај рукопис мој до^е Г. Копитару, као Цензору, у руке и познавши он из њега (као што је сам онда говорио, и сад као што говори), да сам ја човјек од народа , и да сам друкчији од свију Срба, које је он донде виђао и познавао, до^е к мени, да ме види. И тако позиавшисе самном, наговори ме мало по мало не само да пишем народне пјесме, него и ријечи и Граматику. Наговарајући ме на прво доносио ми је не само Качићев разговор угодни народа Словинскога, него и фортисово путовање по Далмацији, и Ердерово 8птте с1ег Уб1кег, гдје је била наштампана пјесма о племенитој Асан-Агиници $ а за ријечи донијо ми ]е читав рис хартије исјечене на једнаке листиће у осминиБило је онда ученијех Срба у Бечу, који су сав овај посао држали за беспослицу и говорили ми у очи, да не кварим хартије у залуд ^ но мени се учини боље и милијепослушати Г. Копитара, него њих. Г. Копитар каже, да је наше народне Пјесме слушао његдје од Хрвата граничара, и да је најприје молио овдје у Бечу њекаквога Ранкови1а , кои јз био официрски сии из границе,

да му коју напише, по томе да је наговорао фрушића и Давидови^а не само на скупљање народнијех пјесама, него и на писање Рјечника и Граматикеј но да је сва његова молба и наговарање било у залуд, јер ни један од поменуте тројице нијесу били за то. Тако што се тиче првога узрока и почетка мога скупљања нашијех народнијех пјесама, ријечи и правила ујезику, то је једина заслуга Г. Копитара; за то сам и казао у предговору к другом изданију пјесама на страни Г/ХП: „ Почетак скупљања ови народни пјесама (као и остали свију моји књижевни послова ) био је у Бечу 1815 године изненада." Што сам ја ондје у предговору к малој простонародној пјеснарици, као и послије у посвети друге књижице нашијех ^пјесама Г. Копитару, казао у овоме смислу за Мушицкога, оно су били само ^ачки комплименти. Не знам како је у другијех народа, али је у нас било књижевника, и сад их има , који су напријед добили славу за оно, што ће учинити. Тако се и Мушицки још као архи^акон почео славити за Славенску и Српску граматику, заБиблијски Рјечник, за Српску Литературуи Поезију, што :ће написати, ито све боље него и ко други што би учинио. И то је био један изме"ђу највећијех узрока, за што Мушицки за живота свога није издао никакве књиге. Он би за своју Славенску граматику, макар каква да би она била, добио толико новаца, да би могао најмање половину дуга Шишатовачкога намиритиј али га сви пријатељи његови нијесу могли на то наговорити: јер се бојао, да не изгуби своју славу. Тако сам к ја онда, гледају^и, као имногидруги, више на то, ко говори, него, шта се говори, траЖио препоруку и покровитељство у хвали Мушицкога. По ријечима мојима у предговору к другој књижици нашијех народнијех пјесама (у Бечу 1815) могао би сватко помислити, да је Мушицки скупио и мени дао Бог зиа колико нашијех народ-