Пештанско-Будимска скоротеча

130

И нађе га на валовм мора. Обадвое мореМЂ су бродили, Са грмлнвомЂ бура кадЂ наступи; Он1> сћ таласма силно се бораше, Она с моли, и н1;му прилгоби. У куле се подигоше вали, Кад' у бездни гробЂ му се покаже. Загрливши свок) в^рну лмбу Таласима преда се на в!;ки. На "Дунаву лежи градЂ Силистрхн, кои е 18 К)нхн 1829 године многостручно одликовавшемЂ се Генералу Крашовскому свое клгочеве заедно са 232 топа предао. Ближе кђ западу лежи знаменита трговачка варошв Рушчукг., а хошђ ближе кђ западу непоб!зђен51и градх. В и д и н ђ , одђ Турака ДЈва прозванми, и дубоко у горама не далеко одђ Никополн варошћ Т р н о в а. Свагди куга, свагди прекрасно вино, дражестанЂ пред^лЂ, ал' мало добрб1 лмдш. Пре^ашнн главна варопњ бб1ла е С оф1н, нЗзкадашна столица бугарски кралЈва и нмовогђ великол^тн. Гробови овогђ изумрлогв монархичногЋ племена јошг. су сачувани, но са†е трагЂ нЉкадашн^ величине утаманћнЂ, и Бугари, претђашнви землЗ; господари, исто су тако као и Грци робови и поданици турски, само што ови Бугаре манЉ мрзе, него немирне Грке • и ТурчинЂ безг> Бугарина бмти не може • ерг, онђ му е наиболв1и тежакЂ, наимарлвив1и поданиКЂ и наимирши одђ каурина. Значаи е Бугарина н%ка см^са изђ турскогђ иГрчкогЂ. Онђ е суровЂ, подмуко, одвећг, суев ^ранг,, но при свемЂ томђ добросрданЂ , гостолгоби†, одве ^Ђ услужанЂ , и, што га одђ свш становника гожнм одликуе , необично радинЂ и марлБИВЂ. Особито БугаркшЉ свагда су кодђ преслице и разбон. Оне праве н%ку врстћ 6^ логђ дебелогЂ сукиа, кое одве ^Ђ дуго трае • оне тхсаго прешаренммЂ боама преливакЉе се Јшлиме, кои око весма увеселаваго. Сђ оввша оне л:ћпо колибе свое (украшаваго. ( конацг сдбдЈб)

УЛОМАКЂ. (изт, Хумористе) Наибола „кућевна средства" есу средства, коима се ку^а зидати може: а наиболн „лЗзпоте средства" есу средства, коима се лЈпота прибавлн. СадЂ се налази много кућевнм средства, иврло много средства лЈпоте, кон су сва добра, али ништа нехасне. Но има едно одве ^ђ добро лЈпоте средство: Новци! И јошђ много лћпше има л^поте средство: Много новаца!! И има едно наилЈпше л^поте средство: Врло много новаца! НовцемЂ се може много више лЉпоте доб &1ти , него лћпотомЂ новаца! Д 0 п и С И. В—. 15 Авг. 1842. (конацг) Г. ј Г. Списателви театрални дела, кад би [ктели (што се језика тиче) савет Г. Дра Деметра, који им у илирској даници почетком текуће године даје, послушати, добро би било. — Делима своима показују да је томе слаба надежда , и по мом мненију нашн списатељи заелужују оштрију критику а што се језика тиче, него ннш народ, што се нрави тиче, које списател^и у својим делима, желећи ји поправљатп, народу на углед стављају. Ме^ нашим списатељима има, што се језика тиче , више Кир Јан.и и Феми, нег у народу, што се карактера тиче: зато би требало свим србскпм списател,има у обште, а у особ списатељима театрални дела, у душу и срце углубитиЈ да се народног, јединог правог језика држе, њим ^е наибоље варошанима, који свугди (и ја сам се у вароши родио, и узрасто, зато овако са србским језиком и натежем), а особито у Београду зло србски говоре. изопаченост варошког говора огадити. Осим тога Господо Списатељи театрални дела! дајте из србске старе и нове историје, дајте из србског живота театралне сачине ! Ајдучки живот нашег народа по тзрској, Карађор},ев бој за веру, даће вам красан материјал, само штудирајте народни карактер и језик. Нек вам јунаци, жене , сељаци на театру делају, и говоре, и карактеризирани буду као Срби. — Ето вам венца славе, у коју 1>е н они , који се тешко задовољавају, затрубити. Бог ^е дати, те ^е бољебцти! 1 1уо сам да е план за нови театер покварен, ја сам врло жалио, ал кад сам у школу 3 где се филозо<]шја предаје отишо , п впдпо да је прави ^умез