Пештанско-Будимска скоротеча

146

Трговини у правомЂ сммслу можс се ученми основђ дати. Кг> тому принадлежи: обширна учена рачуница , познан^ земалн и производа, м^ре и новаца, теор1н народноП) богатства и политика трговине, права трговине, нЈна дружтва и мЈшице, течаи државнм и приватнм индустјЛелнм папира, страноземнм новаца и мЈница у цЈзломђ простару, и наипосле и исте механичне форме трговачки послова: како се н. пр. записне КНБИге (тефтери) просто и двогубо воде. И ово треба учено у редЂ ставити, изђ чега се у свако доба главнми прегледЂ раднЈ; беЗЂ великогЂ труда и времена поуздано сачинити може 5 само нетреба претеривати како у шпекулацјнма, тако ни у овомђ предмету, и са надувенммЂ вмсокоумхемЂ доказивати, да се у рачунима премноге кнбигс и рубрике, паКЂ и особите главе изискуш. — Овако приправлЈни кадЂ бм трговину водили, могли бм одђ нћ велику и моралну и матерјалну користв вући! Г. ПОП ПАВЛЕ КАРАНО-ТВРТКОВИЋ И „СРБСКШ СПОМЕНИЦШ." од Вука Стеф. Караџића. У Бијограду је 1840.године наштампана драгоцјена књига „Србскш споменицм или старе рисовулћ, дипломе, повел^з, и сношешн Босански, Херцеговачки, Далматински , и Дубровачки КралЉва, Царева, Банова, Кнезова, Воивода и Властелина." *) На број свега овдје има 180. споменика: наиетарији је Кулина бана Босанскога од године 1189., а најновији ЂорђијаП. Бранкови:ћ.а од године 1689. Првијех 174., који су, готово сви, договори и друга којекавка свједочанства измеЗ>у Дибровачке оп^ине (републике) и различнијех поглавица народа

*) Властелина погрјешка је, јер В л с т е л и н умнож. броју г у б и н н (као н. п, С р б и н или С р б љ и н и многа друга овака имена) , као што се види и у овијем споменицама на много

нашега, преписао је један човјек, и послао их у Србију Његовоме Сијатељству Господару Гефрему Обреновићу, дабиихон о своме трошку наштампао. Онај, по коме је ово послато с мјеста, њекако се разбије, те не отиде, куд је пошао, него рукопис у путу преда другоме, а овај трећему, Г. Попу Павлу Карано-Твртковићу, родом из Босне, који га заиста однесе и преда оиоме, коме је послат. Шта је и како је казао Г. Твртковић Господару 1ефрему, кад му је рукопис предао, то ја за сад управо не знам ■ само толико знам, да је Господар 1ефрем примио рукопис, као своју ствар (као што је по правди и била његовз) , и изнајприје га био дао, да се пошаље у Русију и онамо да се штампа. *) Но Г. Д. П. Тирол, који је онда код Господара Гефрема био домаћи учитељ, помисливши, да се при издавању оваке књиге може што добити, врати рукопис натраг, и у проле1ге 1839. године изда објављеније, да :Ке га он у Бијограду штампати на пренумерацију. Господ. Тирол још у почетку препоручи коректуру ове кнвиге Госп. Димитрију Исаиловићу 5 а како он онога љета отиде са сином Господара 1ефрема у Одес, тако Г. ИсаиловиК остане прави издаватељ њезин. Но кад Споменици 1840. године изиђу на свијет , а то на њима стоји, да су „с о б р ани трудом Павла Карано-Твртковића! 44, Коме је год ова ствар била иоле позната, свак се морао томе чудити, а Г. Тирол, ко-

*) За ствар ову и за нашу литературу било би много боље, да је књига ова штампана у Русији, као што је било одређено ; јер би онамо дошла у руке човјеку, који посао овај познаје и разумије, и који би, ако ништа више, барем додао јој рјечник од свију н>езинијех ријечи, којијех нема у Руском језику. За нас би потребно било повадити из ње и имена од мјеста и људска имена и презимена, и о свему каза^ ти, што се више може дознатд. Г. Шафарик бм данас био најприличнији за тај посао, и вриједно би било, да му ко обрече пристојни дар за тај труд-Б.