Пештанско-Будимска скоротеча

155

ма ј е било преко дридестеро чељади; али „по 100 и вмше душа" у једној куне зиам иалазилисе гдје (али опет не велим, да то не може бити). Истина да читатељ ваљада мисли, да се ово (као у Т урској и од човјека, који се није зато приправио ондје на мјесту) назначује само од дрилике, али се опет, који ствар управо псзнаје, на гдјекојијем мјестима мора насмијати, као н. п. кад види да „Жалнкг. леаш к востоку на 13 сатш одђ Столца!" Столац је на путу изме^у Мостара и Дубровнихса, а Жабљак с ону страну Црнегоре на утоку Мораче у језеро Скадарско: и тако је између њих не само половииа Ерцеговине него и сва Цриагора! 7) Ако Г. Твртковнћу буде мрзак овај мој одговор , нека не криви никога другога, до себе и свога адвоката, који му је писао онај одговор Г. Надеждину. Мз свега се онога одговора његова види, да се адвокат његов нимало иије старао , како би њега оправдао, него је само гледао, како ^е том приликом мене по своме мииЈЛењу осрамотити, не марећи нимало, што :ће уз то њега још већма упропастити • и по овоме судећи слободно се може рећи: ако су и остали сви адвокати овакога срца и оваке савјести, као што је овај његов, тешко ономе , кога они бране ! У Бечу 6. Августа 1842. ГРЧКИ НАМАСТИРИ. Нћки грчки намастири у Трацш, у м !;сто да се у ивима уздржнми жиботђ проводи, имаго то опред^лћше, да страномЋ празднике црковне славнммЋ торжествомЂ увеличаваш, на што се сви свештеници изђ сус^днм пред!зла скупе, и рулш народа со6 омђ поведу, а страномЂ да на увеселЗзше хрка служе, при чему они ништа иеупотреблнваго, што бм релипознога на себи имало. Весело дружтво изсђе на иол1; , мужки и женске, на коиби и п1зшице, у намастирЂ , на^ју по оОмчаго врата отвореиа, и тако ту

се скупа у прЈнтиоМЂ велелк) топе, К .ое ни еданЂ ОсманЂ узнемирити неусуђуесе. Овд^ бареМЂ живе за себе безЂ страха, безЂ робске смирености и лукаве притворности, и ослобођени одђ чувствености, одђ непр1нтелн и у гн'} тателн. : па ипзкђ одђ подложенм 1ИМЂ по нарави лгодш непрестано презам и боесе. Овд1з валн сматрати НБ10ВЂ тиХ1И и мирими животђ , нвшву простодушну и благородну страну значан, коему е толико чувства за честв обителБи, и за исторш народа приро^ено. Тако дакле гд^кои намастири, кои су у бреговима сакривени, и одђ св^тски оч1ГО удал1зни, могу се узети за асиле веселости и задоволвства, кои су за Грка одђ велике п,1зне, особито што онђ , као орјенталацЂ, наслади нарави преданЂ, свое красно небо уживати и ншме се увеселнвати зна. *) ДОМАЋЕ ВћСТИ. Родолгобиви принесци на фондг школскш подг рук-оводствомг. депугаи,1е находећш се. У готовомг ноецу б. вр. Год. 1812 ГГ. Сентандреици: Андр1н Живковићг 20 фр., 1ованг Чонорг 40 фр., 1ованг Маргаритоби ^т. 20 фр., Лковг Игннтовићг 20., Л ковђ Грамбовна 20 фр. ЈГт,. ц. и кр. ап. Величество благоизволило е 28 р. Септ. Н1;г. Вмсокопр. г. 1осифа Ралчи^а, досаданжћп, православногг Епископа вршачкогг, за Архгепископа и Митрополита г. н. с. народа у ц. кр. државама наимилостив1е наименовати. И зђ Пеште 21 т. м. НИг. ц. кр. Вмсочество Ерцхерцогг државнми Палатинг данасг по подне у 4 сата торжествено е положм темелв овдашнћмг з ав е д е н 1 го з а с л 1; п е. И зђ Пеште. Родолгоб1емг одушевлћни г. г. учителБи новосадскш Д и м и т р 1 е К у з м а н о в и К т> 3 и бараконмкШ Димитрхе Дрегићг даровали су школскомт. фонду првми 200, а другш 25 фр. б. вр. Редку жертву ову свакш правБ1и Србинг уважавати мора, тим*б више што е она изт> благородногт. побу%ека, изђ лгобави кђ роду и народнои изображено-

*) СНзеБасћ. Ке1зе (1агсћ КитеНеп пасћ Вгизза 1ш Јађге 1839, 6биш§еп, 1811- Вс1. 1. 8. 175. 176.